50 година од првог слијетања човјека на мјесец

Назив издања:50 година од првог слијетања човјека на Мјесец
Датум издања:03.07.2019.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:блок
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Аполо 11
Каталошки број:797
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:5,40 КМ
Тираж:15 000

Аполо 11 била је прва мисија са задатком да спусти људе на Мјесечеву површину, пета мисија у оквиру Аполо програма са људском посадом и трећа са људском посадом која је летјела према Мјесецу. Аполо 11 је лансиран 16. јула 1969. са трочланом посадом коју су чинили Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Kолинс. Дана 21. јула 1969, Нил Армстронг је постао први човјек који је закорачио на Мјесец, а убрзо му се придружио и Едвин Олдрин. За то вријеме, Мајкл Kолинс је био у командном модулу, у орбити око Мјесеца. Прва реченица коју је Нил Армстронг изговорио на површини Мјесеца гласила је: „Ово је мали корак за човјека, али велики за човјечанство“.

Овај догађај и даље је веома популаран како у научном свијету, тако и у поп култури, а неколико интересантних чињеница о мисији и даље остаје релативно непознато.

– Послије слијетања на Земљу, три астронаута су одмах одведена у карантин, где су провели 21 дан. Разлог ове чудне акције је био спречавање контаминације било каквих микроорганизама које је носила посада са Мјесеца, јер су се вратили са неистражене територије.

– Астронаути су на Мјесецу оставили неколико предмета, укључујући фотографије људи и аудио снимке на неколико различитих језика који представљају глобални значај мисије. Поред тога, оставили су медаљоне са именима три астронаута која су погинула у Аполу 1 на лансирној подлози, као и два космонаута која су настрадала у сличној несрећи.

– Прије почетка мисије, постојала је јасна локација слијетања. Међутим, када је летјелица почела да слијеће, примијећено је да је локација испуњена стијенама и знали су да ће слијетање бити опасно. Због тога је Армстронг почео ручно да управља сондом, која је укључивала скакање преко опасног предјела, а ова одлука значила је и већу потрошњу горива. Постојала је одређена граница потрошње горива, после чега би летелица почела аутоматско прекидање слијетања. Слетјели су 25 секунди прије него што су стигли до ове тачке.

Слијетање на Мјесец једно је од најважнијих обиљежја људске цивилизације, а његов значај и данас се истиче. Међутим, чини се да ниједан други догађај није изазвао толико контроверзи и теорија завјере.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR