Пригодна поштанска марка – “Књижевници”

Поште Српске, данас су пустиле у оптицај пригодно филателистичко издање “Књижевници”, са 3 мотива. Овим пригодним филателистичким издањем, представљени су књижевници Васко Попа, Душко Радовић и Арсен Диклић.

 

Василе Васко Попа био је српски пјесник и академик. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба. За вријеме Другог свјетског рата био је затворен у њемачком концентрационом логору у Зрењанину. Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду. Васко Попа је учинио оштар заокрет у савременој српској поезији раних педесетих година када се појавила Попина збирка пјесама Кора. Појава Васка Попе у послијератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Пјеснички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит. Попа је један од најпревођенијих југословенских пјесника и један је од оснивача Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду. Први је добитник „Бранкове награде“ за поезију, у част пјесника Бранка Радичевића.

 

Душан Душко Радовић српски пјесник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“. Емисија „Београде добро јутро” почела је да се емитује 1975. године , а укинута је 1982. године, када су одређени чланови владајуће партије окарактерисали Душкове афоризме као „политичке поруке са израженом моралистичком и демагошком позадином”. Сценарио и текст популарних пјесама писао је за дјечију телевизијску серију “На слово на слово”. Дјела овог аутора превођена су на све значајније свјетске језике. Радовић је добитник наших најугледнијих награда као и дипломе Међународне организације за дјечију књижевност Ханс Кристијан Андерсен.

 

Арсен Диклић је српски писац, филмски и телевизијски сценариста који се својим књижевним стваралаштвом сврстао у ред најзначајнијих српских писаца за дјецу и омладину. Као дијете заволио је ријеку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а касније најљепше дане проводи на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на ријекама поникле су многе његове приче и пјесме, а једна од најљепших је поема „Плави кит“. У својим романима Диклић описује збивања за вријеме Другог свјетског рата. У сарадњи са Бранком Бауером, написао је филмски сценарио филма „Не окрећи се, сине“ (по његовом истоименом роману) који је добио ”Златну арену за режију“ на фестивалу у Пули 1956. године.

 

Марке су издате у тиражу од 15.000 комада, номиналне вриједности 0,90 КМ.

 

Аутор пригодног филателистичког издања је Божидар Дошеновић, графички дизајнер у Поштама Српске.