Film – 2024

Назив издања: Филм
Датум издања: 20.03.2024.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: блок и табак 6+3
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ТАБАК   ЖИГ

Мотив: Миодраг Петровић Чкаља
Каталошки број: 959
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 3,30 КМ
Тираж: 8 000

Мотив: Алфред Хичкок
Каталошки број: 960
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 8 000

Мотив: Хемфри Богарт
Каталошки број: 961
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 8 000

Филм, као најмодернија умјетност у великој мјери зависи од науке и технологије. Настаје и развија се у уској вези са развојем индустријске технологије, оптичке илузије и тежњом за представљање покрета. Филм је умјетност која користи покретне слике како би пренијела приче, идеје и емоције. Уз помоћ камере, монтаже, звука и других техничких елемената, филм ствара илузију стварности и омогућује гледатељима да се уроне у другачији свијет. Кроз филмску умјетност, можемо истражити различите стилове, жанрове и теме, те доживјети разнолика искуства. Увод у филмску умјетност нам помаже разумјети и цијенити ову моћну форму изражавања.

Гледање филмова дио је модерне културе. Сви и све везано за филм, његови популарни  јунаци и глумци који их играју често постају познати, а њихове слике, прице И животи препознатљиви.

Миодраг Петровић Чкаља, рођен је у  Крушевцу, као четврто дијете Чедомира и Христине Петровић. У родном Крушевцу је завршио гимназију, гдје је и почео да се бави глумом у драмској секцији. Након Другог свјетског рата уписује студије ветеринарске медицине у Београду и наставља да се бави глумом. Године 1946. почиње његова професионална глумачка каријера, а од 1976. је имао статус слободног умјетника. Остварио је велики број легендарних улога у серијама и филмовима, а неке од најзапаженије су “Сервисна станица”, “Љубав на сеоски начин”, “Камионџије”, “Врућ ветар”, “Орлови рано лете”, “Бог је умро узалуд”, “Паја и Јаре”, “Авантуре Боривоја Шурдиловића”…

Био је комичар који је могао да насмије све, веома харизматичан и духовит, али и веома дубок и мисаон човјек, изузетно талентован, бескомпромисан, свој, емотиван, осјетљив на неправду. Иако је био велики комичар, успјешно је играо и драмске улоге у позоришту. Није био школован глумац, али је био један од највећих!

Био је непревазиђена звијезда малих екрана шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека. За своје маестралне улоге добио је бројне награде.

Филм, као најмодернија умјетност у великој мjери зависи од науке и технологије. Настаје и развија се у уској вези са развојем индустријске технологије, оптичке илузије и тежњом за представљање покрета. Филм је умјетност која користи покретне слике како би пренијела приче, идеје и емоције. Уз помоћ камере, монтаже, звука и других техничких елемената, филм ствара илузију стварности и омогућује гледаoцима да уроне у другачији свијет. Кроз филмску умјетност, можемо истражити различите стилове, жанрове и теме, те доживјети разнолика искуства. Увод у филмску умјетност нам помаже разумјети и цијенити ову моћну форму изражавања.

Гледање филмова дио је модерне културе. Сви и све везано за филм, његови популарни  јунаци и глумци који их играју често постају познати, а њихове слике, приче и животи препознатљиви.

Велико име филмске индустрије, Алфред Хичкок, носи бројне титуле – мајстор напетости, човјек који је редефинисао филм, отац савременог трилера. Геније или не, овај Британац се сматра једним од најутицајнијих редитеља у историји филма. Током каријере дуге шест деценија, снимио је више од педесет играних филмова, а од редитељске столице није бјежао ни када су у питању документарци и ТВ серије. Карактеристике његових филмова биле су, прије свега, склоност монтажи или покретима камере, црни хумор, иронија и цинизам, напетост и шок, те измјена комичних и трагичних елемената.

Хамфри Дефорест Богарт  био је један од најпопуларнијих америчких филмских глумаца 1950-их година. Добитник је Оскара 1951. године за филм ‘’Афричка краљица’’, а популарност је стекао у филмовима ‘’Казабланка’’ и ‘’Малтешки соко’’. Часопис ‘’Ентертејнмент викли’’ прогласио га је највећом филмском легендом свих времена. Амерички филмски институт га је 1999. године прогласио највећом мушком филмском звијездом. Назван је и културном иконом, био је хедониста до последњег даха.