Културно насљеђе 2022

Назив издања: Културно насљеђе  
Датум издања: 03.06.2022.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 2х5
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: косидба 
Каталошки број: 905
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: Липицанер
Каталошки број: 906
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ
Тираж: 15.000

Нематеријално културно насљеђе представља праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вјештине, које заједнице, групе и у неким случајевима, појединци препознају као дио свог културног насљеђа.

Преношено с генерације на генерацију, константно обнављана у друштвеним заједницама и групама, као реакција на околину, као интеракција с природом и историјским условима постојања, нематеријално културно насљеђе изазива осјећај идентитета и континуитета. Овом поштанском марком представљамо Липицанску расу коња и традиционалну косидбу на Балкани.

Спој културе и пољопривреде представља Липицансака раса коња. Раса је резултат  дуготрајне и системске селекције у правцу племенитости и грациозности и настала је 1580. године у Липици у Словенији, тадашњој Аустроугарској. Данас се у Републици Српској  узгојем липицанске расе коња поред ергеле “Вучијак” баве и регистровани узгајивачи, коњички клубови и једна приватна ергела који су заједно окупљени у недавно основано Удружење узгајивача Липицанца.  Када су у питању државне ергеле на којима се узгајају липицанци, оне данас постоје у: Аустрији (Пибер), Мађарској (Сзилвасварад), Словенији (Липица), Словачкој (Топољчјанки), Италији (Монтеротондо), Румунији (Фагараш), Хрватској (Липик и Ђаково), Босни и Херцеговини (Вучијак) и Србији (Карађорђево). Заједно са овим Ергелама узгајивачи из Републике Српске су ушли у процес номинације за улазак на листу Нематеријалне културне баштине УНЕСKО у вези са традицијом узгоја овог коња.

Од 1992. године одржава се такмичење у традиционалном сеоском послу кошење траве у мјесту Балкана код Мркоњић Града. Кошење траве је један од најзначајнијих пољских послова за који су везани и многи обичаји. Косидба на Балкани је значајна утолико и што је Мркоњић Град један од значајнијих ковачких центара гдје се ручно израђује позната коса „Варцарка“,  која је добила назив по Варцар Вакуфу, некадашњем називу Мркоњић Града, у којем се ове бритке косе израђују неколико вијекова уназад. Циљ такмичења јесте очување обичаја и једна је од атрактивнијих манифестација ове врсте на просторима бивше Југославије.

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: др Миљан Ербез – Erbez Consulting и Владимир Ђукановић, музејски савјетник етнолог – Музеј Републике Српске