175 година Горског вијенца

Назив издања: 175 година Горског вијенца
Датум издања: 07.04.2022.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: блок
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК ЖИГ

Мотив: Владика Данило и црногорско оро
Каталошки број: 872
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 5.40 КМ

Тираж: 15.000

 

175 година ‘’Горског вијенца’’

‘’Горски вијенац’’ рефлексивно-херојска је поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дјело је објављено у Бечу 1847. на српском народном језику.

Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опјевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка 18. вијека, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, вјеровања и схватања. У његових 2819 стихова, нашле су мјесто три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, млетачка западноевропска.

Занимљиво је што Његош није посебно истакнуо ниједног лика као јунака у дјелу ‘’Горски вијенац’’. Јунака овдје представља народ. Носилац колективне свијести је коло које представља народ. Међутим, народ није изражен само преко кола, него и преко појединаца у лику свештеника, жене, дјетета, кнеза. Они сви представљају црногорски менталитет тога доба типичног за ту средину. Тако да упркос томе што немамо појединца који представља главног јунака, на што смо иначе навикли, имамо ликове које свакако треба истакнути као што је Владика Данило и Игуман Стефан, Вук Мићуновић, те Вук Мандушић и други који су се сами  плели у вијенац слободе и отпора. Црногорски колектив обиљежавају велике моралне и физичке снаге, а у првом реду чојство и јунаштво. Јунаштво значи сачувати част и достојанство, кукавичлук никад није била опција. Важно је не покорити се, а то је овај мали народ и направио. Борити се за слободу и за независност је човјекова највећа част и дужност. Ово је главна мисао водиља кроз цијело дјело.

Сам Владика Данило се од почетка и у свакој ситуацији показује као хуманиста: презире силу и сваки вид тираније, па тако и казује:

„Дивљу памет, а ћуд отровану

дивљи вепар има, а не човјек.

Kоме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјештвом.”

 

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

 

Иди на врх
X
CIR