Заштита природе

Назив издања:Заштита природе
Датум издања:09.10.2018.
Аутор:Милош Ђуровић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+2
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Iris reichenbachii Heuff
Каталошки број:782
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,70 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Pimpinella serbica
Каталошки број:783
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,70 КМ
Тираж:15 000

Дивље врсте које су угрожене или могу постати угрожене, које имају посебан значај из генетичког, еколошког, екосистемског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, штите се као строго заштићене дивље врсте или заштићене дивље врсте.

Један од првих корака у процесу заштите угрожених врста јесте њихово евидентирање и процјена угрожености. У ту сврху израђују се Црвене листе угрожених врста које представљају приказ степена угрожености појединих врста на одређеном простору. Ове листе нису непромјењиве, већ се континуирано ревидирају и надопуњују у складу са новим научним сазнањима и промјенама статуса угрожености врста.

Pimpinella serbica (Vis.) Bentham & Hooker fil. ex Drude или српска панчићија је ендемична врста са налазиштима у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији и Албанији.

То је је вишегодишња биљка са усправном, голом, у горњем дијелом разгранатом стабљиком. Коријен ове биљке је кртоласто задебљао. Листови су јој наизмјенично распоређени на дугачким петељкама. Доњи су цјеловити, при основи срцасти, а горњи дубоко исјечени, чак до основе, те изледају као кончасти исјечци по којима је српску панчићију лако препознати. Двополни, ситни, бијели цвјетићи су груписани у штитове. Плод је јајаст, обично спљоштен. Биљка цвјета у јуну и јулу.

Врсту је први пут описао ботаничар Роберто де Висиани (Roberto de Visiani) 1858. године на планини Јавор у Србији и назвао је Pancicia Serbica по чувеном српском ботаничару Јосифу Панчићу.

Она настањује ливаде и шумске чистине субалписког и алписког појаса. Код нас се може наћи на Трескавици, Зеленгори, Јахорини, Љубишњи, Волујаку, Маглићу, Лелији и Требевићу.

Iris reichenbachii Heuff, је вишегодишња биљка, висока измедју 10 и 35 цм са дебелим подземним поданцима. Има праве или благо српасто повијене листове, на врховима ушиљене. Стабло носи један или два цвијета, жуте, љубичасте или плаве боје. Цвјетови су двополни и благо миришљави. Плод је тоболац који се отвара уздужно И има многу сјеменки. Биљка цвјета у мају и јуну.

У народу позната као Босанска перуника, ова врста има ендемични карактер и распрострањена је на балканском полуострву. Настањује суве ливаде и пашњаке са плитким скелетним земљиштем. Код нас је можемо наћи на Требевићу, Орјену, Јахорини, Вележи, Баби, те у окоини Рогатице, Власенице и Калиновика.

У литератури се за ову врсту може наћи више синонима као што су Iris balkana, Iris bosnica или Iris serbica како ју је описивао Јосиф Панчић.

Аутор: Милош Ђуровић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Сарадња: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Сара Тодоровић, дипл. биолог