Web portal Pošta Srpske

Preduzeće za Poštanski saobraćaj Republike Srpske a.d. Banja Luka

150 година од рођења Алексе Шантића

Назив издања:150 година од рођења Алексе Шантића
Датум издања:25.05.2018.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Алекса Шантић
Каталошки број:765
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Алекса Шантић (1868 – 1924) је био српски пjесник и академик, родом из Мостара где је провео већину живота и пjесничког стваралаштва. Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Био је „прво вријеме прилично повучен“, водио књиге у очевој трговини и читао „листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи“. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад.

Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Узори су му били српски писци Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У његовим пјесмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ.

1902. отишао је у Женеву, али је тамо једва „издржао три недеље; у наивној пјесми „Ја не могу овдје“ он је простосрдачно завапио како не може да поднесе туђину“. За вријеме анексионе кризе био је, са Светозаром Ћоровићем и Николом Кашиковићем, пребјегао у Италију и ставио се на расположење српској влади, као што ће то поновити и 1912. године, на почетку Балканског рата“. Године 1913. г аустроугарске власти су га протјерале из Мостара. У току Првог свјетског рата затворен је као талац и „у два пута понављаној парници“ оптуживан због својих пјесама. По завршетку рата изабран је у Мостару за члана Српског одбора.

За вријеме његовог живота књижевна критика је истакла два „основна и јака“ осјећања у његовој поезији. Прво осјећање је „жарка љубав према своме народу“. Од почетка то осјећање јавља се, углавном, у три вида: као понос јуначком прошлоћу, као протест против мучне садашњости и као вјера у бољу будућност до које ће се доћи кроз борбу и побједу која ће представљати васкрснулу прошлост.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Иди на врх
X
CIR