Web portal Pošta Srpske

Preduzeće za Poštanski saobraćaj Republike Srpske a.d. Banja Luka

Европа-древне-поштанске-руте

Назив издања: Европа – древне поштанске руте
Датум издања: 03.09.2020.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1 и карнет
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ТАБАК  ЖИГ

Мотив: Пренос пошиљака жељезницама БиХ
Каталошки број: 838
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2,70 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: Пренос пошиљака Татарима
Каталошки број: 839
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: Пренос пошиљака жељезницама БиХ и Татарима
Каталошки број: 840
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 9,00 КМ
Тираж: 10.000

Према сачуваним списима из периода Отоманског царства, прве поште на територији данашње Републике Српске отворене су током 1864. године. Привилегију да први добију поштанске станице имали су Вишеград, Зворник, Бијељина, Брчко, Градишка и Брод.
У периоду Отоманске владавине нису постојале уређене поште, нити поштанске линије с одређеним правцем и временом одласка и доласка пошиљки. Према потреби, пренос поште вршили су татари на коњима. Носећи пошту, татари су се током пута кратко задржавали у поштанским станицама, гдје су мијењали коње, одмарали се и јели. Турске власти изградиле су поштанске станице на сваких десет сати хода. Главна поштанска линија, била је Травник-Цариград, коју су татари одржавали преко Сарајева, Рогатице, Вишеграда, Прибоја, Косовске Митровице и даље ка Скопљу и престоници Отоманског царства. Татари су на тој линији преносили важнија службена писма, државне документе…
Поштанска веза између Србије и Босне почела је функционисати током 1851. године, а транспорт поште обављао се преко граничног прелаза између Раче и Бијељине.
Када је 1878. године изграђена прва жељезничка пруга у овом дијелу Отоманског царства, која је повезивала Бањалуку и Добрљин, пошиљке упућене у Бањалуку и Градишку, су одвајане, док су остала писма отпремана жељезницом према Приједору, Новом Граду (тадашњем Босанском Новом) и Добрљину.
Службеник у пошти био је дужан да на сваком писму мастилом означи његову тежину и износ наплаћене поштарине, као и да на то мјесто стави жиг поште.
Марке и коверте с маркама продаване су у већим поштанским станицама, а поштански правилник предвиђао је и могућност да се марке продају и изван поштанских зграда.

На Берлинском конгресу 1878. године, Аустроугарска је преузела управљање Босном и Херцеговином. Саставни дио опсежних припрема за окупацију БиХ сачињавале су и припреме за рад ратних пошта. Ове поште бавиле су се само примањем и отпремањем кореспонденције, новина и новчаних пошиљака.

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Иди на врх
X
CIR