Културно насљеђе

Назив издања: Културно насљеђе
Датум издања: 30.08.2021.
Аутор: Божидар Дошеновић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+2
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК ЖИГ

 Мотив: Манастир Глоговац
Каталошки број: 876
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: Петро-Павлов манастир
Каталошки број: 877
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ
Тираж: 15.000

Манастир је мјесто гдје се живи монашким животом, у подвигу, посту, молитви, врлини (цјеломудрености), послушности и сиромаштву. Код Срба је остао у употреби неправилан облик манастир, а исправно би било монастир. Још старији и неправилнији облик, који је забележио Вук Караџић у свом ‘Рјечнику’, је био намастир.

Манастир Св. Апостола Петра и Павла (Петро-Павлов манастир) смјештен је надомак мjеста Чичева у Петропавловом пољу, на четвртом километру југозападно од Требиња. Поменуто поље окружено је са три стране брдима иза којих се пружа море, а са четврте отворено према граду који је истовремено и довољно близу да задовољи евентуалне потребе Манастира, и довољно далеко да му обезбиједи неопходни мир. Петропавловско општежиће успостављено је крајем августа 1998. године, када је за потребе сестринства саграђен нови конак са манастирским параклисом (посвећеним Сабору Пресвете Богородице 26. децембра/8. јануара). Осим конака, манастирски комплекс сачињавају двије Цркве: једна посвећена Св. Ап. Петру, у данашњем облику обновљена 1906. године за вријеме Св. Митрополита Петра Зимоњића и то на темељима из друге половине IV вијека, и друга посвећена Св. Ап. Павлу, која је првобитно била само крстионица, а тек средином V вијека претворена у Цркву, обновљена 2007. године.

Манастир Глоговац налази се у Јању, у кањону рјечице Глоговац међу брдима планине Горице, око 15 километара јужно од Шипова, у Републици Српској.

У народу се очувало предање о настанку манастира Глоговац. Према том предању, народни представници обратили су се везиру са молбом да им одобри изградњу цркве. Везир их је навелико упутио да потраже пристанак од Стамбола, иако није очекивао да ће им то успјети. Kад је ипак стигло одобрење од султана, везир је морао одобрити градњу цркве, али је љутито наредио да мора бити подигнута на таквом мјесту одакле се неће чути звук црквеног звона. Спаљен је током Другог свјетског рата и обновљен шездесетих година прошлог вијека. Посљедња реконструкција манастира десила се 2000/01. године.

Аутор: мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Сарадња: Туристичка организација Општине Шипово и Туристичка организација Града Требиња