Назив издања: Познате личности
Датум издања: 23.02.2023.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 10
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Никола Коперник  
Каталошки број: 927
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 13 000

Мотив: Блез Паскал  
Каталошки број: 928
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 13 000

Никола Коперник, астроном, каноник, правник, математичар, љекар и економист најпознатији је свијету  по дјелу „О кретању небеских тијела” , у којем је описао хелиоцентричну визију свемира – визију у којој Земља више није у средишту свемира, него Сунце, док се Земља и остале планете окрећу око њега идеалним кружним стазама. Такође, утврђује троструко кретање Земље: ротацију око своје осе, око Сунца и прецесију Земљине осе и то све бавећи се астрономијом из хобија. Године 1616, и то 76 година након објављивања његовог познатог дјела, Црква забрањује тај рад, јер протурјечи Библији. Свијет је могао легално читати „О кретању небеских тијела” тек након што је прошло још 206 година. У међувремену, 1633. године, бројни су искористили Коперникова сазнања и погурали науку даље. Најпознатији међу њима је Галилео Галилеј, којег је Црква 90 година након Коперникове смрти осудила због заговарања Коперникове теорије хелиоцентризма.

Блез Паскал био је француски математичар, физичар и филозоф. Отац га је подучавао латински и грчки, а за математику је сматрао да је треба учити са петнаест година, чиме је Блез само још више развио своју радозналост. Већ са шеснаест година, Паскал је издао јединствен примјерак листа са једног од Мерсенових састанака у јуну 1639. године. Садржао је бројеве теорема из пројективне геометрије, укључујући ту и Паскалов мистични шестоугао. Блез је написао свој први рад назван „Есеј о конусним пресјецима“, издат фебруара 1640. године. Исте године Паскал је изумио и први дигитални калкулатор са намјером да помогне свом оцу у прикупљању пореза и такси. Године 1653. пише своје дјело „Теза о аритметичком троуглу“, износећи у њему опис табеларног приказа за биномне коефицијенте који се данас зове Паскалов троугао. Догађаји из 1646. године су били врло значајни за младог Паскала, губитак оца и велики утицај браће који су били у религиозном покрету из Руана, чине Паскала веома религиозним. Након тога настаје Паскалов најпознатији рад из филозофије ”Мисли”, а на издању о својим личним мислима везаним за људску патњу, судбину и Бога, којем је приступио касне 1656. године, наставио је да ради током 1657. и 1658. године. Овај рад садржи и Паскалову опкладу као доказ да је вјеровање у Бога разумно само са пратећим аргументима.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука