Назив издања: Европа – приче и митови 
Датум издања: 11.05.2022.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1 и карнет
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ТАБАК  ЖИГ

Мотив: Бабарога
Каталошки број: 873
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1.95 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: Дрекавац
Каталошки број: 872
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2.70 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: Бабарога и Дрекавац
Каталошки број: 874
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 9.30 КМ
Тираж: 10.000

Сваки народ има своја вјеровања и митове која се вијековима преносе с генерације на генерацију. Ништа другачије није ни са људима са наших простора, који су поред митова о смрти, животу и љубави, изгледа доста вјеровали и у натприродна, зла створења о којима се све до данас прича са дозом страха. Митови су приче које људи казују ради објашњавања догађаја у природи или историји. Митологија словенских народа, у које спадају и Срби, веома је живописна и шаренолика. Не постоји човјек који није чуо за виле, дрекавце, вампире, различите врсте духова, али и чувену Баба Рогу…

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање је раширено по Србији, Босни и Црној Гори. По легенди, дрекавац је материјална манифестација умрлог, некрштеног човјека (по неким причама, младог дечака) који не може да нађе мир, па прогања оне који су му згријешили у животу. Како предања кажу, дрекавац је мало, длакаво створење, са дугим и оштрим канџама на прстима и великом главом на танком врату. Спомињало се да се гласа застрашујућим крицима (сличним дјечјем плачу, вучјем завијању, мекетању јарца, мјаукању мачке или крештању птица) са којима може да оглуви особу. Према миту, дрекавци нападају људе који се касно у ноћи затекну у близини гробља, ријеке, језера или шуме, тако што им скоче на леђа и тјерају их да ходају цијелу ноћ. Ако се жртва не повинује захтјевима дрекавца биће изгребана и почупана огромним канџама овог митског бића. Вјеровало се да не може бити уништено док не нађе мир.

Баба Рога је, такође, биће из митологије Јужних Словена. Са њом су се плашила мала дјеца. Баба Рога се често мијеша са вјештицом, иако су то различита митолошка бића. У народним предањима се описује искључиво као застрашујуће женско биће у облику погрбљене, ружне, крезубе старице наказног лица са рогом на глави (по коме је и добила име). Крије се на тамним мјестима и излази само ноћу. Према народним предањима Баба Рога плаши и отима неваљалу дјецу и одводи их у свој брлог…

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука