Filatelija izdanja

Назив издања: Наука  
Датум издања: 07.09.2022.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Томас Едисон 
Каталошки број: 880
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ

Тираж: 15.000

 

Мотив: Александер Бел  
Каталошки број: 881
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ

Тираж: 15.000

Александер Грахам Бел – научник, проналазач и оснивач телефонске компаније Бел. Поред рада на пољу комуникација заслужан је за важне проналаске у авијацији. Бавио се истраживањем механике говора па је 1872. године у Бостону основао школу учитеља за глувонијеме. Предајући у овој школи конструисао је вјештачко ухо које региструје тонове на засјенченој стакленој плочи. Изумио је електрични телефон 1876. Овај проналазак је више пута усавршаван, а употребљава се од 1877. године. Конструисао је и фотофон, који дјелује на принципу претварања промјена интезинтета свјетлости у звук. Предложио је коришћење воска за фонографске плоче и пронашао електрични поступак за откривање металних предмета у људском тијелу. Заокупљеност глувоћом своје мајке, навела га је да студира акустику и да развије технику говора јасним, модулисаним тоновима директно у чело своје мајке. Белов отац је научио њега и његову браћу не само да пишу видљиви говор, већ и да препознају било који симбол и пратећи звук.

Томас Алва Едисон – физичар и плодан проналазач  који није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао те га је подучавала мајка. Са 14 година већ је био предузимач. Уредио је лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине, које је највећим дијелом сам писао. Са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача и изумео и патентирао електрични апарат за биљежење гласова на изборима. Касније, изумио је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цијена с берзе широм земље. У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф и електрична сијалица. Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди, али не и у обрнутом смијеру. Едисонов утицај на живот у 20. вијеку био је огроман. Он је био један од првих изумитеља који је примјенио принципе масовне продукције, те сматра се да је он креирао прву индустријску истраживачку лабораторију.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Иди на врх
X
CIR