Назив издања: Европа – угрожени национални животињски свијет
Датум издања: 15.04.2021.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК ТАБАК ЖИГ

 Мотив: чанчара
Каталошки број: 843
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: патуљасти миш
Каталошки број: 844
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2,70 КМ
Тираж: 20.000

Мотив: патуљасти миш и чанчара
Каталошки број: 845
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 9,30 КМ
Тираж: 10.000

Чанчаре (Тестудо херманни) су мале до средње велике корњаче. Младе, али и неке одрасле јединке имају црне и жуте мрље на оклопу. Њихови љускасти екстремитети су сивкасто-смеђи, с понеким жутим ознакама. У односу на женке, одрасли мужјаци имају дуге и дебеле репове.

Ова врста настањује подручје jужне Еуропе. Kод нас насељава медитеранске и субмедитеранске дијелове земље и ужи појас у континенталним крајевима.

Чанчаре живе на сухим стаништима, ливадама, њивама, шибљацима, свијетлим шумама и антропогеним стаништима попут воћњака, вртова, поља и у сеоским зонама. Мужјаци су територијални, али се у густим популацијама могу пронаћи у непосредној близини приликом сунчања. Паре се у рано прољеће, од марта, а јаја најчешће полажу у мају и јуну. Женка полаже укупно од 3 до 15 јаја, два до пет пута годишње у размаку од бар 20 дана у гнијезда која ископа у земљи. Млади се излијежу крајем љета и од првог дана су спремни за самостални живот. Зимско мировање проводе укопане у земљу. Пол младих корњача зависи од температуре инкубације јаја, те ће се при вишим температурама развити женке, а мужјаци при нижим температурама. Биљоједи су, али могу конзумирати разне плодове, гљиве, ларве инсеката и мекушце.

Чанчаре су угрожена врста, како код нас тако и широм њиховог ареала. Основни фактори угрожавања су уништавања станишта интензивном пољопривредом и паљењем растиња, те илегална трговина овом врстом. Чанчара је у Републици Српској строго заштићена дивља врста, а ужива заштиту и на интернационалном нивоу кроз више конвенција о заштити врста.

Патуљасти миш (Мицромyс минутус) је међу најмањим глодарима на свијету. Дужина тијела износи 55-75 мм, а репа 50-75 мм. Одрасле јединке су тешке између 5 и 7 грама. Kрзно је на леђима смећкасто с примјесама жуте боје. Трбух је обично бијеле боје. Реп је двобојан без длака на врху. Патуљасти миш има округласту главу, мале, округласте уши и прилично широка стопала која му омогућавају пењање.

Патуљасти миш је евроазијска врста. Насељава усјеве жита, високе траве, рубове шума, те разна влажна станишта.

За вријеме размножавања граде изузетно интересантна гнијезда, сферичног облика. Храни се углавном сјеменкама, понекад ситним инсектима или јајима малих птица. Примарно је активан ноћу, али показује активност и у зору. Сезона парења је у прољеће и љето. Величина легла варира од једног до 13 младунаца.

Због нестанка и фрагмантације станишта које насељава категорисан је као потенцијално угрожена врста. Kод нас је из истих разлога ово заштићена врста.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Сарадња: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, А. Ћурић, Д. Радошевић, С. Поткоњак