Назив издања: 225 година од рођења Огиста Конт
Датум издања: 30.01.2023.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: блок
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Огист Конт  
Каталошки број: 897
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 7,60 КМ
Тираж: 10 000

Огист Конт био је француски математичар, филозоф, мислилац. Сматрао је да у друштву треба открити законе, као што то раде научници. Наука која би се бавила откривањем тих закона јесте управо социологија, чији је назив баш он сковао. Сматрао је да, уколико се открију закони у друштву, може доћи до друштвене реогранизације, обзиром на то да је друштво у периоду оснивања социологије било у кризи. Дакле, према мишљењу Огиста Конта социологија треба да користи научне методе као што то раде физика, хемија, те говори о важности позитивизма, који заговара бављење чињеницама, које су познате из искуства и могу се посматрати.

У свом најпознатијем дјелу “Курс позитивне филозофије” говорио је о закону о три стадијума развића људског духа. Према том закону друштво и дух пролазе кроз теолошку, метафизичку и позитивну, односно, научну фазу. У првој фази људска свијест је теолошки обликована и вјерује се да на наш положај утиче Божја воља. У слиједећој фази, метафизичкој, моћ више немају божанства, већ мисли, док је у трећој фази научна дјелатност та која је доминантна и представља највиши степен развоја друштва. Кроз сваку од тих фаза људи су схватали свијет око себе на одређен начин, међутим, у последњој фази могуће је одговорити на социјалне проблеме. Баш због тога социологију назива позитивном науком. Његово објашњење позитивистичке филозофије увело је значајан однос између теорије, праксе и људског разумијевања свијета. Конт каже: “Тачно је да се свака теорија мора заснивати на опаженим чињеницама. Једнако је тачно да се не може посматрати без вођства неке теорије. Без таквога вођства, наше чињенице би биле бесплодне. Не бисмо их могли задржати. Већином их чак не бисмо могли ни примијетити. “

Он је смислио нову кованицу “алтруизам” која се односила на моралну обавезу појединаца да служи друге и да ставља њихове интересе изнад властитих. Супротстављао се идеји индивидуалног права, сматрајући да нису конзистентна са етичким обавезама. Контово истицање квантитативнога, математичке базе за доношење одлука остало је до данас.

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске Бања Лука