Познате личности 2025
Назив издања: Познате личности
Датум издања: 05.11.2025.
Аутор: Данијела Поповић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 9
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево
Мотив: Милева Марић
Каталошки број: 1012
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2,00 КМ
Тираж: 8 000
Мотив: Ђура Даничић
Каталошки број: 1013
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2,00 КМ
Тираж: 8 000
Познате личности
Милева Марић Ајнштајн била је једна од првих жена које су се уписале на престижни Политехнички институт у Цириху, гдје је крајем 19. вијека студирала физику и математику – у времену када жене готово уопште нису имале приступ високом образовању. Рођена је 1875. године у Тителу и од ране младости показивала је изузетан дар за природне науке. Њени наставници и породица рано су уочили њен таленат, а отац јој је пружио снажну подршку у намјери да се школовање настави, што је у то вријеме било веома ријетко за дјевојчице.
На студијама у Цириху упознала је младог Алберта Ајнштајна, са којим је развила блиску емотивну и интелектуалну везу. Њихова љубав касније је прерасла у брак, а заједно су имали троје деце. Иако не постоје коначни докази о степену њеног учешћа у Ајнштајновим раним радовима, многи историчари науке и данас расправљају о томе да ли је и колико допринијела његовим кључним теоријама, укључујући и теорију релативности.
Милевин живот обиљежили су лични и професионални изазови. Напустила је научну каријеру након брака, суочена са друштвеним очекивањима тог доба. Њен брак са Ајнштајном се распао, а она је касније живјела повучено у Цириху, бринући о синовима, од којих је један патио од тешког менталног обољења.
Данас се Милева Марић све више препознаје као пионирка у свијету науке и симбол борбе жена за равноправност у образовању и научном раду. Њена прича служи као подсјетник на многе жене чији је допринос науци дуго остао у сјенци њихових познатијих мушких колега.
Аутор: Данијела Поповић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука
Познате личности
Ђура Даничић био је српски филолог, језикословац и један од најважнијих сарадника Вука Караџића у реформи српског језика. Рођен је у Новом Саду као Ђорђе Поповић, а псеудоним „Даничић“ узео је према народном јунаку.
Прве школе учио је у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу. Школовао се, углавном, на мађарском, њемачком и латинском језику. У Пожуну је стекао знање и словачког, пољског, чешког и руског језика и већ тада почиње да преводи. За вријеме студија материјално су му помагали кнез Михаило Обреновић и Јован Гавриловић. Године 1856. постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе). Године 1865. оставио је професуру, и на кратко вријеме постао чиновник Управе пошта, а 1866. одлази у Загреб за секретара тада основане Југословенске академије. Године 1873. се вратио на катедру српског језика у Велику школу у Београду, предајући у њој до 1877 године.
Као велики поборник Вукове језичке реформе Даничић је својим радовима научно образлагао и бранио став да се српски књижевни језик мора темељити на народном говору. Био је међу првима који су српски језик и књижевност посматрали као предмет озбиљне научне анализе, уводећи методе филологије и лингвистике. Једно од његових најзначајнијих дјела, са само 22 године, јесте студија „Рат за српски језик и правопис“ у којој је аргументовано бранио Вукове ставове од критичара који су се противили увођењу народног језика у књижевност.
Преводи Старог завјета на народном језику и његова лингвистичка дјела имала су огроман утицај на српску културу. Готово да нема области у језику којом се Даничић није бавио – писао је научне радове из историје језика, лексикографије, акцентологије, синтаксе, а истраживао је и објављивао стару српску књижевност…
Аутор: Данијела Поповић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука