300 година од рођења Имануела Канта

Назив издања: 300 година од рођења Имануела Канта
Датум издања: 31.01.2024.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Имануел Кант
Каталошки број: 957
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 8 000

300 година од рођења Имануела Канта

Имануел Кант је је родоначелник класичног њемачког идеализма и по многима један од највећих филозофа свих времена. Сматрао је да људски ум ствара структуру искуства, да је разум извор морала, да естетика проистиче из способности незаинтересованог суђења, да су простор и вријеме форме наше чулности и да је свијет какав јесте сам по себи независан од наше спознаје. Кант је сматрао да су његови ставови еквивалент Коперниканске револуције у филозофији, у смислу Коперниковог оповргавања гледишта старог свијета да Сунце ротира око Земље. Први је цијенио и разумио научни рад и дјело Исака Њутна, због чега је своју филозофију засновао на покушају да помири захтјеве нове модерне науке и филозофске традиције, посебно етике. Његова гледишта и данас имају битан утицај на савремену филозофију, посебно у областима метафизике, епистемологије, етике, политичке теорије, и естетике.

У једном од Кантових главних радова, Критици чистог ума, он је покушао да објасни однос између разума и људског искуства и да се пође изван неуспјеха традиционалне филозофије и метафизике. Кант је желио да оконча еру узалудних и спекулативних теорија људског искуства, истовремено се одупирући скептицизму мислилаца попут Дејвида Хјума. Кант је сматрао да он завршава постојеће стање и отвара пут изван странпутице која је модерну филозофију довела између рационализма и емпиризма. Покушао је да објасни однос између разума и људског искуства и да се пође изван неуспјеха традиционалне филозофије и метафизике. Широко је прихваћено да је он спојио те двије ране модерне традиције у својим размишљањима.

Кант је тврдио да су наша искуства структурирана неопходним карактеристикама наших умова. По његовом мишљењу, ум даје облике и структуре искуства тако да, на апстрактном нивоу, сва људска искуства имају извјесне заједничке есенцијалне особине. Између осталог, Кант је сматрао да су простор и вријеме интегрални свим људским искуствима на нивоу чулности, као што су и појмови узрока и посљедице на нивоу разума.