150 година од рођења Пита Мондријана

Назив издања: 150 година од рођења Пита Мондријана
Датум издања: 09.12.2022.
Аутор: Божидар Дошеновић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Пит Мондријан  
Каталошки број: 925
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ
Тираж: 15 000

Умјетност је виша од стварности и нема директне везе са њом. Да би се човјек приближио спиритуалном у умјетности, реалност му је од мале користи, јер је реалност супротна од спиритуалног. Налазимо се у присуству апстрактне умјетности. Умјетност би требало да буде изнад реалности, јер у супротном не би имала вриједност за човјека.

Ово је одговор који је 1914. године Пит Мондријан дао о својој умјетности. Овај холандски умјетник је један од оснивача умјетничког покрета Де Стил у Холандији, те је развио нови облик апстрактне умјетности назван неопластицизам.

Школовао се у Амстердаму и у његовим првим дјелима доминирају пејзажи и представе типичне за Холандију: вјетрењаче, ријеке и поља. Међутим, иако се ради о натуралистичким приказима, у његовим дјелима се може уочити јасан утицај постимпресионизма и фовизма. На даљи развој Мондријановог израза знатно је утицао његов боравак у Паризу. Овдје се среће са кубистичким дјелима Брака и Пикаса, што се огледа у употреби сиве и црне боје и све већој геометризацији сликаних мотива – ово је био први корак ка апстракцији.

Послије Амстердама, Лондона и Париза, Мондријан одлази за Њујорк гдје ће провести посљедње четири године свог живота. Мондријан је волио темпо, односно динамичност града: саобраћај, плесне дворане, џез оркестре, узбуђење које су доносили покрет и стална промјена. Осјетио је потребу да ове ритмове трансформише у слике, на којима су некадашња црна поља замијењена  сложеним таласима јарких боја.

У посљедњим годинама мотиви његових слика редуковани су на минимум; коначно су његова платна садржавала неколико обојених површина на бијелој подлози. У платнима насталим у Америци нестаје карактеристична црна линија, чиме је ублажен општи утисак и постигнут живљи и ведрији ритам површине.

Његова умјетност се и данас репродукује у популарној култури: ТВ емисијама, музичким спотовима, спортској опреми, фотографијама музичких албума итд.

Аутор: мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а. д. Бањалука