Културно насљеђе 2020

Назив издања: Културно насљеђе 
Датум издања: 11.09.2020.
Аутор: Божидар Дошеновић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+2 
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ЖИГ

Мотив: трава ива
Каталошки број: 822
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ

Тираж: 15.000

Мотив: брање траве иве
Каталошки број: 823
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ

Тираж: 15.000

Планина Озрен, уједно и етнографска област, налази се у сјеверном дијелу Босне и Херцеговине на јужној ивици Панонске низије. Окружена је ријекама Спречом, Босном и Кривајом. Кроз вијекове је била насељена српским становништвом. Од средњовјековног периода па све до данас, манастир посвећен св. Николи, подигнут према предању од стране српског краља Драгутина Немањића у 13. вијеку, био је духовни центар и главно мјесто окупљања озренског становништва.

Озренско становништво има посебан однос према трави иви. Вјерују да убрана на дан Усјековања главе св. Јована Крститеља (11.септембар), има изузетну љековиту моћ. Раширена је и изрека да „трава ива од мртва прави жива“.

Трава ива се може наћи  на многим  озренским узвишењима, али становништво искључиво на дан Усјековања иву бере на узвишењу Гостиљ. Само брање обично траје неколико часова, што због стрмине терена ,а што због пажљивог брања иве коју треба пронаћи међу вишом травом. Након завршетка брања, када се попну на Гостиљ, спонтано се окупљају у много мањих група, те доручкују искључиво посну храну,неки чак не једу ништа црвено због поштовања према св.Јовану јер је на тај дан проливена његова крв. Много народа се може видјети у народним озренским ношњама, а које су у свакодневној употреби одавно ишчезле. Свира се и пјева традиционална озренска музика и игра озренско коло. Након брања и дружења, у послијеподневним часовима православни свештеници се пењу на врх Гостиља гдје освештавају убрану иву.

Преношење се данас, као и у прошлости, врши у оквиру породице, врло спонтано и без одређених форми и правила. Кад год су болесни дјеци и одраслима се даје чај од иве или мед у којем је иситњена ива. Исто се користи и превентивно. Одрасли ће често попити чашицу ракије у којој је потопљена ива.

У прошлости је обичај брања траве иве на Усјековање био искључиво везан за народну медицину, праксу која се с генерације на генерацију вијековима преносила. И данас je то примарна улога, али  симболише и  солидарност, гостопримство, социјалну интеграцију и стицајем околности и  чувара озренске ношње, пјесме и игре, а који су у свакодневном животу скоро ишчезли.

Године 2018. УНЕСКО је елемент ”Брање траве иве на Озрену” уврстио на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанста.

 

Аутор: мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Стручна сарадња: Музеј у Добоју, мр Небојша Драгојловић, носилац пројекта уписа „Брање траве иве на Озрену“ на УНЕСКО Репрезентативну листу

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR