250 година од рођења Лудвига Ван Бетовена

Назив издања:250 година од рођења Лудвига Ван Бетовена
Датум издања:29.01.2020.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

TABAK   ЖИГ

Мотив:Лудвиг ван Бетовен
Каталошки број:812
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,95 КМ
Тираж:15 000

 

250 година од рођења Лудвига Ван Бетовена

Лудвиг ван Бетовен рођен је у Бону у Њемачкој, од оца Јохана ван Бетовена, фламанског поријекла, и мајке Магдалене Кеферих ван Бетовен. Његова породица се генерацијама бавила музиком — његов деда Луј, по ком је добио име, био је баритон на двору Келншког електората. Бетовенов отац био је тенор пјевач на истом двору. 

Сматра се једним од највећих композитора и велеумова свих времена. Међу његовим најпознатијим дјелима су V симфонија, VI симфонија, IX симфонија, Миса Солемнис, клавирска дјела као на примјер, комад За Елизу, сонате Патетична Соната и Мјесечева Соната, Клавирска соната бр. 23, Апасионата или последња, Клавирска Соната бр. 32, Ц-мол, опус 111.

Бетовенов први музички учитељ био је његов отац. Кристијан Готлоб Неф је подучавао и запослио Бетовена. Одлазећи из Бона почетком последње деценије осамнаестог вијека, Бетовен му је рекао: Ако икада постанем велики музичар, то ће бити и Ваша заслуга.

Послије очеве смрти 1792. године Бетовен се сели за Беч где студира код Јохана Албрехтсбергера. Убрзо је добио репутацију клавирског виртуоза и постепено, композитора. Бетовеново најљепше стваралачко доба обиљежила је и једна несрећа, која се убрзо претворила у још већи подстицај за умјетничко стварање: са непуних 26 година почео је губити слух, због чега је 1808. године морао окончати пијанистичку каријеру. Због тога је имао специфичну судбину и као диригент. У појединим тренуцима, морао се у извођење укључивати и помоћник, како би се интерпретација спасла.

Бетовенова пијанистичка техника била је револуционарна за оно доба. Када би дириговао оркестром, Бетовен би се високо уздизао, снажно усправљао код силовитих и брзих звучних покрета, а готово сагињао под пулт код умјерених, спорих и распјеваних.

Како је глувоћа постајала израженија, он је то све теже подносио, затварао се у себе, избјегавао људе, са својим пријатељима комуницирао преко свешчица, које су касније штампане и продаване. Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свијет тишине, у коме ствара своја највећа ремек дјела: Мису Солемнис, Хамерклавир сонату, 9. Симфонију и последње Гудачке квартете.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Сарадња: Beethoven-Haus, Bonn

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR