Дрински сплав

Назив издања:Дрински сплав
Датум издања:15.06.2018.
Аутор:Курузовић/Ђуровић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:блок
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:сплав
Каталошки број:753
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:4,40 КМ
Тираж:15 000

Кроз историју човјек је тежио да побољша, убрза и олакша своје кретање и пренесе ствари са једне на другу локацију. За ту сврху је између осталог користио и водене токове са најразличитијим пловилима на њима..

Једно од најједноставнијих пловила је сплав. Сплав је прављен од балвана која су уз помоћ кланфи повезана, али је могао бити направљен и од резане грађе. Транспорт је био састављен од већег броја сплавова, а увијек су снажнији и искуснији ишли први.

На нашим просторима први сплавови почињу с радом од 1856. године и, углавном, служили су за превоз дрвене грађе. Први сплавари су слабо познавали Дрину, па су се прије поласка на пут опраштали од родбине као да полазе у рат. Посебна опасност по сплаваре биле су воденице на Дрини и Сави, јер је било и смртних случајева и подбијања сплавова под воденице. Од 1878. године Дрина постаје граница између Србије и Аустро-Угарске па је сваки сплавар морао имати пасош и само у случају неке незгоде могао је свој сплав привезати за босанску обалу Дрине и није се смио удаљавати од обале више од 12 корака (толико је био дугачак конопац за везивање). Значи Дрина је у то вријеме била најважнија саобраћајница-плави, широки, кривудави друм.

Када су шездесетих година прошлог вијека камиони и жељезница преузели примат у превозу дрвене грађе, јавља се нови вид сплаварења. Сплавови се све више користе за туристичко-рекреативне и спортске сврхе.

Сплаварење смарагдном и плаховитом Дрином нуди свима јединствен доживљај.

Аутор: Милош Ђуровић и Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Сарадња: Туристичка агенција “Обнер”, Горажде

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR