Фауна – птице

Назив издања:Фауна – птице
Датум издања:03.09.2015
Аутор:Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК  ЖИГ

Мотив:славуј
Каталошки број:670
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:штиглиц
Каталошки број:669
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:шева
Каталошки број:668
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:кос
Каталошки број:671
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Птице пјевачице

Птице пјевачице су ред птица летачица које у доњем дијелу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лијепа гнијезда. Међусобно се разликују по начину живота.

Штиглиц

Штиглиц (Carduelis carduelis) нарасте до 12 цм. станарица, мужјак и женка се не разликују. То су наше најмногобројније и највољеније птице. Живе у свим крајевима наше земље, првенствено гдје има насеља и људи. Јесен и зиму проводи у великим јатима. Међу осталим зебама његова појава је уочљива. Груди су светлосмеђе, крила и реп црни са бијелим пјегама на крајевима, а глава је оивичена вијенцима јарке бијеле, црвене и црне боје. Мужјак и женка су увијек заједно, на већу љубав код других птица се тешко наилази, у рано прољеће почиње гнеждење и то два до три пута годишње. Гнијезда поставља на ниском дрвећу и воћу. Храни се разним сјеменкама поготово богатим уљем.


Пољска шева

Пољска шева (Alauda arvensis) нарасте до 18 цм, селица је, борави на нашим просторима од марта до октобра. Мужјак за разлику од женке има већа крила. За сада је још увијек честа птица, али је у фази спорог нестанка због уништавања станишта. Ове птице претежно живе на земљи, крећу се по њој и хране.  По извјесним дијеловима тијела (као што су ноге) разликују се од осталих пјевачица. Боја перја им је сиво браон,  има пруге на горњим дијеловима и грудима и бијели стомак. Већином живе у групама или појединачно, али у близини једна од друге. Хране се разноврсно, скакавцима, лептирима, инсектима и слично, а у зимском периоду разним сјеменкама. Гнијезди се два пута годишње, а гнијезда праве у удубљењима у земљи, од траве и стабљика других биљака. Пјесма пољске шеве је разноврсна и богата траје од два до три минута, али како се приближава крај сезоне лежења, пјесма се продужава.

Аутор: мр. Божидар Дошеновић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Стручна сарадња: Душко Богдановић и дипломирани биолог Биљана Богдановић

Птице пјевачице су ред птица летачица које у доњем дијелу грла имају развијен гласни орган. Овај ред обухвата више од половине свих птица. Већина врста су птице мале до средње величине које граде врло сложена, раскошна и лијепа гнијезда. Међусобно се разликују по начину живота.

Кос  

Кос (Turdus merula) је дужине 25 цм, станарица, мужјак се разликује од женке по боји.  Мужјак је црне боје док су му кљун и ивице очних капака жути. Женка је више браон са малим рђастим пјегама на прсима. Насељава све наше предјеле, од градских паркова до планинских предјела. Пјесма коса је веома мелодична и у њој преовладавају тихе и меланхоличне мелодије. У нашем народу постоји вјеровање да та пјесма има неке везе са косовским бојем а по свему судећи и Косово је добило име по самој птици. Кос се годишње леже три пута, гнијездо прави на земљи или ниско изнад ње. Женка лежи на јајима прије подне, а мужјак после подне и док женка лежи на јајима мужјак обично пјева. Храни се разним црвима, инсектима и пужевима, а воли и разно воће и бобице.

Славуј

Обичан славуј (Luscinia) нарасте до 16,5 цм, селица је, мужјак и женка изгледају исто. За сада је још увијек честа птица. Постојбина славуја је западна Европа,а у јесен се сели у средњу и западну Африку. У априлу чим крене вегетација  враћа се кући и путује ноћу појединачно, прво долазе мужјаци, а затим женке. Стари славуји се увијек враћају у своје грмове, а млади у близину свог родног мјеста. Пјева од почетка маја све до прве половине јула. Пјесма славуја је нешто најљепше што се може чути у птичијем свијету, то је неописива музика пуна разнобојних тонова, звукова и мелодија. Њежне мелодије мијешају се са звонким звуцима радости да би прешле у сјетне и тихе мелодије туговања. Гнијездо прави на земљи или  изнад ње и то обично у густим грмовима глога, храста и љеске. Док женка лежи на јајима мужјак пјева и сигнализира опасност. Хране се црвићима, скакавцима и осталим инсектима.  


Аутор: мр. Божидар Дошеновић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Стручна сарадња: Душко Богдановић и дипломирани биолог Биљана Богдановић

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR