Културно насљеђе – стари занати

Издање

Назив издања:Културно насљеђе – стари занати
Датум издања:18.10.2013
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК ЖИГ

Мотив

Мотив:склопац
Каталошки број:610
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:15 000

Мотив:ам
Каталошки број:609
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:15 000

Мотив:самар
Каталошки број:608
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:15 000

Мотив:пеква
Каталошки број:607
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:15 000

ФДЦ

У периоду 2007 – 2011. године Етнолошко одјељење Музеја Републике Српске је спровело теренско истраживање „Стари занати у Републици Српској“. На основу ових истраживања настала је и књига „Стари занати у Републици Српској“. У књизи је приказано 13 старих заната који и данас постоје на нашој територији.
Према дефиницији старим занатима сматрају се послови израде и дораде предмета на начин и под условима којима се чува и одржава израз традиционалног народног стваралаштва.
У низу различитих занимања значајно мјесто заузимали су занати, они су се вијековима развијали, а понеки су се одржали и данас. Вјештина занатства се преносила са оца на сина, а учила се и код познатих мајстора занатлија. У градским срединама занати су се брже развијали и били су у рукама обучених мајстора који су имали своје радионице. За разлику од градских заната, занати на селу су ријетко у рукама стручних занатлија. Занатима на селу су се бавили вјештији сељаци, радећи тај посао у слободно вријеме. Уз обраду земље и узгој стоке они раде нешто и око куће, како се то објашњава у народној традицији.

Поштанском марком представили смо неке од предмета који су израђивани занатима као што су: лончарски, самарџијски, ковачки, сарачки…

Пеква – поклопац полулоптастог облика, израђен од лончарске земље – лончаруше. Служио за припремање, печење хране на огњишту. Поред пекве за исту намјену је кориштен и метални сач. Пеква је дио прибора који се налазио уз огњиште.

Самар – ријеч самар потиче од грчке ријечи samarion, sagma, што у преводу значи товарно седло. Самар служи да се уз помоћ радних животиња (коња), без сметње преносе веће количине терета. Самар је један од ријетких предмета чији се облик у току вијекова није промијенио. За најстарији податак у нашим крајевима сматра се одломак са надгробне плоче из Добоја код Какња, која потиче из друге половине 3. вијека.

Аутори: Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српска а.д. Бања Лука
Стручна сарадња: виши кустос етнолог, Владимир Ђукановић, Музеј Републике Српске

Ам – дио опреме за коње, израђен од коже. За употребу запрежних кола, кориштени су амови, односно амовима су коњи упрезани у кола. Према врсти амови се дијеле на радне и парадне. Радни амови су једноставнији и без украса, док су парадни амови много богатији. Изглед парадних амова увијек је приказивао и имовинско стање власника. Парадни амови су кориштени приликом одласка на славу, свадбе или у госте.

Склопац (коричњак) – нож на преклоп или чакија како се назива у нашим крајевима. Састоји се из два дијела, оштрице израђене од кованог жељеза и корица, односно дршке која се израђује од овнујског рога. Оштрица се у народу још зове клеба или бека. Овај нож још називају и пастирски нож. Распрострањен је у свим планинским, сточарским крајевима нарочито гдје је овчарство заступљено. Оштрице ових ножева су увијек украшене (нашаране).