Сликарство

Назив издања: Сликарство
Датум издања: 23.11.2023.
Аутор: Божидар Дошеновић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 12
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Коњовић  
Каталошки број: 941
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Мотив: Петровић  
Каталошки број: 942
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Мотив: Поповић  
Каталошки број: 943
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Сликарство

Сликарство је умјетност која наноси боје на различите површине, изражава мисли и осјећаје или једноставно ствара љепоту. Сликар користи комбинацију цртежа, композиције, свjетла и боје да искаже концепте или опише свијет око себе…

Надежда Петровић најзначајнија је српска сликарка. Била је и добротворка, жустра говорница, новинарка, фоторепортерка, болничарка и хероина Првог свјетског рата, која је као болничарка страдала од тифуса. Вјеровала је у значајну улогу умјетности у еманципацији најширих слојева становништва. Она уводи српско сликарство у токове савремене европске умјетности. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине и њене омиљене – јарко црвена и зелена боја. Позната је по сликању портрета и пејзажа, а свој патриотизам је показивала и у честој обради тема из националне историје и сликању људи и предјела Србије. Дјело Надежде Петровић зрачи јаком експресијом, снагом и храброшћу ове јединствене жене – сликарке са Балкана.

Миодраг-Мића Поповић сликар, ликовни критичар, писац, филмски режисер, сценограф… Ипак, себе је сматрао искључиво сликаром, а све остало у функцији своје сликарске вокације. Мића Поповић је прошао кроз неколико сликарских фаза од којих су најпознатије „енформел“ и „сликарство призора“. Централно мјесто укупног сликарског опуса Миће Поповића, гледано ретроспективно, у свим фазама, било је судбинско осјећање трагичности постојања — колико индивидуалног, толико и колективног.

Милан Коњовић, истакнути сликар, свој умјетнички пут започиње тзв. „раном фазом”, за вријеме школовања по средњој Европи. Одласком у Париз, боја постаје битан елемент сликарства, те настају прва ремек-дјела у „плавој фази”, која повратком у домовину смјењује страствена „црвена фаза” на сликама предјела и људи Војводине и Дубровника. Рат и заробљеништво стишавају колорит „сиве фазе”, а 1953. долази до прекретнице, слободнијег односа према предмету и доминације чисте, интензивне боје на дјелима „колористичке фазе”, сликарске оријентације која кулминира у „асоцијативној фази”, најзрелијем периоду уметниковог стваралаштва. „Византијска фаза”, настала у позним Коњовићевим годинама, инспирисана византијским иконама и фрескама, затвара круг умјетничког пута.

Аутор: мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука