Стари новац

Назив издања: Стари новац 
Датум издања: 24.02.2022.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 4х2
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК ЖИГ

Мотив: Трајан Маркус
Каталошки број: 892
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1.80 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: Јулија
Каталошки број: 893
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0.90 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: Луциус Верус
Каталошки број: 894
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1.80 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: Домицијан
Каталошки број: 895
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0.90 КМ
Тираж: 15.000

Издавање новца у Риму је, углавном, било рерзервисано за императоре и њихове породице, мада су га могли издати и други, који су то себи могли приуштити.

Римска империја се простирала од Атлантског океана на западу, па до Мртвог Мора на истоку и Сахаре на југу, до Дунава на сјеверу, а самим тим и на овом простору.

Начин проналаска римског (и остале врсте) новца можемо подијелити у три врсте: налаз приликом археолошког истраживања терена, случајни оставски (групни) налаз и појединачни случајни налази. Сви ови новчићи, представљени поштанским маркама, су нађени као случајни појединачни налази уз корито ријеке Саве у Градишци. Сава је била једна од важнијих саобраћајница за транспорт робе, а Градишка је имала и луку у то доба уз насеље Сервицијум (на мјесту данашњег града Градишке), које је било важна раскрсница путева. Све то нам даје предиспозицију за богате и разноврсне археолошке налазе из тог периода.

Овим издањем представили смо четири новчића у њиховој стварној величини, пречника 19 мм и то:

Новчић са једним од највећих римских владара: Трајан – Марцус Улпиус Нерва Траианус. Владао је од 98. до 117. године. Био је римски цар, насљедник Нервин и припадник Антонинске династије.

Новчић са ликом Јулие Августе (193-217) жене императора Септимија Севера, мајка императора Каракале из династије Север.

Новчић са римским императором – Луциус Верус (161-169). Припадао је династији Антонина. Усвојени син Антониуса Пиуса, којег је наслиједио на трону. Наслиједио га је син Антониуса Писа, Марко Аурелије.

Новчић са ликом Домицијана (Титус Флавиус Домитианус) који је владао од 81. до 96. године. Био је Веспазијанов син и Титусов млађи брат, као и посљедњи цар у династији Флавијеваца.

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Сарадња: Удружење колекционара и љубитеља историје ‘’Денариус’’, Градишка; Мешић Ален, Мирослав Кецман, Албин Зидар

У систему древних римских валута денаријус (лат. денариус, множ. денарии) је био мали сребрњак први пут искован године 211. п.н.е.

Почетком 1. вијека, један денаријус је био дневница једног радника. Био је најчешћа кованица у оптицају, али је с временом девалвирао све док га није замијенио антонинијан.

Денариус је био изворни новац од 10 аса и у вријеме царства није никада означаван бројком. Овај новац је био сребрна новчана јединица у римском царству све до 248. године пне.

Занимљиво је како је латински назив денариус преживио вијекове и у различитим облицима усвојен од других народа: у Француској је дениер назив за новчић, динар код Арабљана је често назив националне валуте, као и у бившој Југославији и садашњој Србији; Македонци имају денар; код Словенаца денар, а код Италијана денаро је новац, код Шпанаца то је динеро итд. Наравно, насљеђе које данас баштинимо од Старог Рима много је шире и богатије него што су неке ријечи; ту су још и писмо, архитектура, умјетност, хисторија, књижевност, право, политика…

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Сарадња: Удружење колекционара и љубитеља историје ‘’Денариус’’, Градишка; Мешић Ален, Мирослав Кецман, Албин Зидар