Књижевност 2023

Назив издања: Књижевност
Датум издања: 23.06.2023.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 9
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК  ТАБАК  ЖИГ

Мотив: Десанка Максимовић  
Каталошки број: 934
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Мотив: Радоје Домановић  
Каталошки број: 935
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Десанка Максимовић рођена је крајем 19. вијека у близини Ваљева. Иако се због школовања преселила у Београд, Ваљево и прије свега Бранковина остају њена вјечита инспирација. На балканским просторима се свако у неком тренутку живота срео са њеним стиховима. Током седам деценија дуге каријере објавила је више од 50 књига, међу њима су збирке пјесама, проза за дјецу и младе, збирке приповједака, путописи и романи. Бавила се и превођењем поезије с руског, француског, словеначког и бугарског језика. Ипак, најпознатија је остала по својим пјесмама. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осјећајна. Неке од најпопуларнијих пјесама су: „Предосећање”, „Стрепња”, „Пролећна песма”, „Опомена”, „На бури”, „Тражим помиловање” , „Покошена ливада”, а најпознатија родољубива пјесма је “Крвава бајка”, у којој је пјевала о покољу ђака у Крагујевцу на почетку Другог свјетског рата. Од свих вриједности у животу она је кроз своје пјесме посебно истицала љубав, слободу, оданост, храброст, доброту и некористољубље. За живота је Десанка пријатељевала с многим значајним пјесницима и књижевницима, с Ивом Андрићем, Милошем Црњанским, Исидором Секулић, Бранком Ћопићем и Густавом Крклецом…

Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, рођен је1873. године у селу Овсиште код Крагујевца. Као професор српског језика и кљижевности радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу. Није знао стране језике, па је свјетске класике знао из српских превода. Због политичких увјерења, стално је отпуштан из службе, премјештан из мјеста у мјесто и завршио је као коректор државне штампарије. Припадао је боемском кругу Милована Глишића и Јанка Веселиновића. Дубоко разочаран тиме што се мало тога промијенило након пада режима краља Александра Обреновића, живио је усамљен и напуштен. Његове преостале рукописе, као и сликарска дјела, уништили су Аустријанци за вријеме Првог свјетског рата. Најпознатија дјела су му „Страдија“, „Данга“, „Вођа“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“…

Аутор: Тања Курузовић

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука