150 година Херцеговачког устанка
Назив издања: 150 година Херцеговачког устанка
Датум издања: 19.06.2025.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 6
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево
Мотив: Вође устанка
Каталошки број: 1000
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 2,00 КМ
Тираж: 8 000
У дугој историји Херцеговине, међу бројним устанцима и бунама током вијекова, издваја се догађај назван Херцеговачки устанак, познат и као Невесињска пушка. Датумски се најчешће везује за 9. јул 1875. године, када је код Крекова, на домаку Невесињског Поља дошло до прве веће борбе између српских устаника и турске војске, а која се убрзо проширила на цијелу Босну и Херцеговину. Устанике су подржале, оружјем и добровољцима, Кнежевина Црна Гора и Србија што је довело до отпочињања Српско-турског рата. Невесињска пушка, међутим, има и своје знатно шире историјско значење – она означава почетак једне велике балканске и међународне кризе тзв. Велике источне кризе 1875-1878. која представља важну прекретницу у историји српског националног покрета и Југоисточне Европе у цјелини. Под Великом источном кризом, подразумијева се повлачење Турске са Балкана и борба око њеног насљеђа, а Невесиње је било огњиште тога покрета.
Неспорно је да су социјалне и политичке прилике међу основним узроцима овог устанка. Османско царство притиснуто дуговима уводило је нове порезе и повећавало старе, а злоупотребе приликом наплата пореза биле су редовна појава. Сељак је, под османском влашћу, имао отежане услове живота. Живио је неправедно и несигурно те притиснут свим могућим недаћама ступа у борбу с државом која је за њега означавала и поробљивача и експлоататора, тражећи своју економску и политичку слободу. Посљедица устанка и ратова који су вођени против Османске империје био је Берлински конгрес (1878) на коме су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, а Аустроугарска преузима окупацију Босне и Херцеговине на 30 година.
Виши историјски смисао устанка састоји се у томе што је борба за слободну земљу значила борбу за националну државу. Може се, штавише, слободно рећи да у цијелој историји свијета нема примјера да се мањи број људи борио дуже вријеме под тежим околностима против већег броја непријатеља, него што је био случај у овом устанку. Период од 1875-1878. године сматра се историјским достигнућем Невесињске пушке, огледа се у величини родољубиве енергије и по свеопштем заносу, у психологији српске масе овај устанак је још увијек без паралеле, те је као такав требао бити надахнуће потоњим покољењима.