Књижевност 2024
Назив издања: Књижевност
Датум издања: 21.06.2024.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: табак и блок
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево
Мотив: Бранко Радичевић
Каталошки број: 966
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 8 000
Мотив: Ернест Хемингвеј
Каталошки број: 967
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 5,00 КМ
Тираж: 8 000
Књижевност је најразноврснији, најсвестранији и најкомплекснији облик умjетности. Сам назив је изведен од ријечи књига. Књижевност не одбацује ни психологију, ни историју, ни религију – она у себе упија све што је чулно, искуствено, али и апстрактно.
Предмет књижевности је стварност, појаве и све што се збива у њој, а највише човјек и његова осјећања, доживљаји, жеље, наде, погледи на свијет, једном ријечју читав његов унутрашњи и друштвени живот. Приказујући објективну стварност у сликама, књижевник у ствари износи свој доживљај те стварности, свој однос према њој. Свака појава и детаљ преузети из стварности и унијети у дјело бивају прожети маштом, осјећањем, мислима писца, због чега добијају субјективни карактер, и постају неки нови свијет – умјетнички и непоновљиви.
Тај умјетнички свијет, свјежину и лична осјећања донио је и Бранко Радичевић својом поезијом. Припада најзначајнијим пјесницима српског романтизма. Са Бранком Радичевићем су у националну књижевност први пут ушле пјесме са изразито лирским мотивима и расположењем. Те пјесме су првенствено пјевале о радости и љепотама младости. Ипак, већи дио својих пјесама, као што су „Кад млидијах умрети“ или „Ђачки растанак“ Радичевић је писао као елегије (тужне пјесме). Изворе и инспирацију проналазио је у народној поезији. Уз Ђуру Даничића био је најоданији сљедбеник Вукове реформе правописа српског језика и увођења народног језика у књижевност.
Књижевност је најразноврснији, најсвестранији и најкомплекснији облик умjетности. Сам назив је изведен од ријечи књига. Књижевност не одбацује ни психологију, ни историју, ни религију – она у себе упија све што је чулно, искуствено, али и апстрактно.
Предмет књижевности је стварност, појаве и све што се збива у њој, а највише човјек и његова осјећања, доживљаји, жеље, наде, погледи на свијет, једном ријечју читав његов унутрашњи и друштвени живот. Приказујући објективну стварност у сликама, књижевник у ствари износи свој доживљај те стварности, свој однос према њој. Свака појава и детаљ преузети из стварности и унијети у дјело бивају прожети маштом, осјећањем, мислима писца, због чега добијају субјективни карактер, и постају неки нови свијет – умјетнички и непоновљиви.
Један од умјетника који је публику привлачио својим стилом писања је амерички романописац и новинар Ернест Хемингвеј, познато име свјетске књижевности. Био је веома радознала личност, живио је бурно и волио много да путује. У својим првим дјелима много пажње посветио је ликовима који се боре за морал, а опет с друге стране не поштују ничије емоције осим властитих. Други ликови су били они људи једноставних емоција и карактера. До 30-их година више се бавио беспомоћним ликовима, а након тога се усмјерио на социјалне проблеме. Иза себе је оставио ванвременска дјела, а најчитанија од свих су “Старац и море“. О величини Хемингвејовог стваралаштва свједоче многобројне награде попут Пулицерове и Нобелове, свједочи и број купљених и изнајмљених романа које је написао. Ипак највећа потврда његовог квалитета лежи у броју књига и филмова који су рађени управо о његовом лику и дјелу.