Културно насљеђе 2023

Назив издања: Културно насљеђе
Датум издања: 29.03.2023.
Аутор: Наташа Коњевић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 9
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК    ЖИГ

Мотив: Козарско коло  
Каталошки број: 928
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,10 КМ
Тираж: 10 000

Један од најзначајнијих сегмената нематеријалног културног насљеђа Kозаре и Поткозарја јесте Густо коло (плетено, козарско, а у народу сада познато као козарачко коло). Његова архаичност, али и љепота у једноставности и пјевачко изражавање које му даје ритам и такт, очувало га је до данашњих дана. Назив дијелом упућује и на форму у којој се игра – негдје то зову густо, јер су играчи збијени једни уз друге, а негдје плетено, јер су руке испреплетене  испред тијела, тако да је десна рука преко лијеве руке саиграча. Игра почиње лаганим уигравањем које прати пјесма, а кад пјесма креће у бржем ритму креће и интензивније и брже играње. Игра се у лијеву страну десном ногом. Kоло је затвореног типа и никад се не отвара, али је могло да се увлачи у средиште кола као да играчи насрћу на оне који се налазе насупрот њих, а онда би они одговорили на исти начин ка њима. У Густо коло су се хватали млади и стари без разлике, оно је било једина прилика гдје би се дјевојка приближила момку, јер је на друштвене догађаје увијек долазила у пратњи старијег члана породице.

Пјесма у густом/плетеном колу је антифона представљена кроз дијалог двије групе пјевача. У новије вријеме пратња Густом колу је двогласна пјесма новије традиције, односно пјесма на бас. Свака група има најмање три пјевача од којих један води, а двојица прате пјесму. У Густо коло су се хватале групе мушких па групе женских пјевача-играча, није било мијешања – наизмјеничног хватања мушко-женско-мушко… Густо коло се играло у свим приликама, као најраспрострањеније и најстарије коло, за шта се може тврдити да је оно репрезент и типик Поткозарја, јер живи и игра се и данас.

Главни носиоци Густог кола су појединци, изворне пјевачке групе, искусни играчи и културно-умјетничка друштва, образовне институције. Изворне групе су са руралних подручја, док у сарадњи са ансаблима преносе у градска подручја. Чланови изворних група (пјевачи и играчи) су традиционално мушкарци, а у новије вријеме су то и жене.

Густо коло се од почетака играло на разним друштвеним догађајима и скуповима, преносило се са генерације на генерацију, како постојањем изворних група тако и појединаца који су своје насљеђе сачували од заборава и као такво је остало до дан данас. Улогу у очувању Густог кола су подједнако имале и мушке и женске особе, оба пола су играла, а мушкарци су имали значајну улогу у очувању пјесме, јер су приликом играња само они пјевали. Уз изворне групе средином 20. вијека и културно-умјетничка друштва постају носиоци очувања кола заједно са изворним групама.

Аутор: Наташа Коњевић, академска сликарка и илустраторка

Стручна сарадња: КУД Коловит, Мирко Борјановић, МА – специјалиста за традиционалне игре

Графичка обрада: Тања Курузовић