Фауна 2021

Назив издања: Фауна 
Датум издања: 20.05.2021.
Аутор: Тања Курузовић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 4х2
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК  ЖИГ

Мотив: плави гуштер
Каталошки број: 869
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: кратконоги гуштер 
Каталошки број: 870
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,80 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: медитерански кућни гекон
Каталошки број: 871
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ
Тираж: 15.000

Мотив: блавор
Каталошки број: 872
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ
Тираж: 15.000

Босна и Херцеговина обилује високим диверзитетом биљних и животињских врста, екосистема и генетичког диверзитета међу врстама, због свог специфичног географског положаја и изражених различитих климатских зона од сјевера према југу. Kарактеристична је по великом броју рефугијума и станишта који су погодовали очувању врста у току задњег леденог доба које је у Европи почело прије 2,6 милиона година и трајало до прије 11 700 година. У Босни и Херцеговини регистровано је 29 аутохтоних врста гмизаваца, а постоје још двије регистроване алохтоне врсте корњача које воде поријекло из Америке и Азије.

Ablepharus kitaibelii Bibron & Bory de Saint-Vincent, 1833 – кратконоги гуштер

Ablepharus kitaibelii или кратконоги гуштер насељава југоисток Еуропе, западну и централну Турску. У Босни и Херцеговини је најрјеђи гмизавац и пронађен је само на подручју источне Босне и Херцеговине, у близини Устиколине.

Kратконоги гуштер нарасте до 15 цм. Очни капци су им непомични што их разликује од других гуштера на овом подручју. Женке су крупније од мужјака. Бакрено је смеђе до сјајне маслинасто-зелене боје, са тамнијим бочним странама. Мужјаци обично тамнији од женки.

Насељава суха подручја, укључујући обронке јужне експозиције, ливаде, шикаре и чистине у шуми. Обично се налази у близини приземног покривача попут лишћа, мртвог дрвећа, камења, грмља и друге вегетације.

Строго је заштићена врста према Уредби о заштићеним и строго заштићеним дивљим врстама Републике Српске.

Hemidactylus turcicus Linnaeus, 1758 – медитерански кућни гекон

Hemidactylus turcicus или медитерански кућни гекон распрострањен је око медитеранског базена и у западној Азији. Налази се и у одређеним дијеловима континенталне Еуропе и на бројним острвима Средоземног мора. У Босни и Херцеговини, ова врста је забиљежена у медитеранском подручју, од Љубушког преко Чапљине и Мостара, преко Поповог поља па до подножја планине Орјен.

Величине су око 10 цм, а некад и дужи. Много су спретне и активне животиње, нарочито ноћу. Посједују пријањајуће површине на прстима, а сваки прст завршава канџом. Често су блиједе и роза обојене коже, прекривене крљуштима које подсјећају на брадавице. На леђима имају тамне, неправилне мрље. Имају способност мијењања боје тијела, у односу на боју станишта. Очи су им велике, са издуженим вертикалним зјеницама.

Насељавају топлија, обална подручја. Понекад су распрострањени и у унутрашњости континента дуж ријечних долина. Изузетно је прилагодљива врста и насељава камењаре, обална подручја, литице, пећине, а уобичајена је у урбаним срединама.

Због своје распрострањености и прилагодљивости врста није уврштена у Уредби о заштићеним и строго заштићеним дивљим врстама Републике Српске.

Аутор: Тања Kурузовић

Сарадња: Ана Ћурић, виши стручни сарадник за биодиверзитет – зоолог, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Босна и Херцеговина обилује високим диверзитетом биљних и животињских врста, екосистема и генетичког диверзитета међу врстама, због свог специфичног географског положаја и изражених различитих климатских зона од сјевера према југу. Kарактеристична је по великом броју рефугијума и станишта који су погодовали очувању врста у току задњег леденог доба које је у Европи почело прије 2,6 милиона година и трајало до прије 11 700 година. У Босни и Херцеговини регистровано је 29 аутохтоних врста гмизаваца, а постоје још двије регистроване алохтоне врсте корњача које воде пријекло из Америке и Азије.

Pseudopus apodus Pallas, 1775 – блавор

Pseudopus apodus познатији као блавор широко је распрострањена врста у западној Еуроазији. Може се наћи у јужном дијелу Босне и Херцеговине, обалном дијелу Хрватске, Црне Горе, Сјеверној Македонији, Албанији, Грчкој.

Блавор може нарасти до 140 цм, а реп може досећи 2/3 укупне тјелесне дужине. Највећи је гуштер у Босни и Херцеговини. Жућкасто-смеђе је боје. Неке јединке често имају закржљале остатке задњих ногу који се код већине и не уочавају. Адултне јединке су углавном једнолично обојене док су младунци сивкасти са јасно израженим тамном шаром, те помало подсјећају на змије отровнице што игра улогу у њиховој мимикрији и преживљавању. Блавор је веома је покретљив без обзира на његову величину и закржљале екстремитете.

Живе на јако сухим стаништима, углавном на каменитим обронцима са мало вегетације, у листопадним шумама и каменитим зидовима, а могу се пронаћи на култивисаним подручјима и близу људских насеља. Активни су и дању и ноћу, али избјегавају високе дневне температуре.

Заштићена је врста према Уредби о заштићеним и строго заштићеним врстама Републике Српске.

Dalmatolacerta oxycephala Dumeril & Bibron, 1839  – плави гуштер

Dalmatolacerta oxycephala или плави гуштер присутан је на медитеранским и субмедитеранским стаништима у јужној Хрватској (укључујући нека јадранска острва), јужној Босни и Херцеговини и Црној Гори. У Босни и Херцеговини забиљежен је западно од Ливањског поља, преко цијеле Херцеговине па до планине Маглић на истоку, а сјеверно кањоном Неретве до кањона Љуте на Трескавици.

Изразито дорзо-вентрално спљоштен, мањи гуштер издужене главе са зашиљеном њушком и уочљиво подигнутим очима, дужине до око 18 цм. Обојеност варира од сиве преко слабо зелене, интензивне свијетло-плаве до неодређено тамне. Неке јединке могу мијењати обојеност током године, тако што постају тамније у хладнијим условима. Доња страна је плава, интензивније обојена код мужјака и тамних јединки.

Плави гуштер воли сунце и обично насељава стјеновите предјеле, литице и зидове. Врло су отпорни на хладноћу и понекад се могу видјети у планинама док још има сњежног покривача.

На основу постојећих података, врста је заштићена према Уредби о строго заштићеним и заштићеним дивљим врстама Републике Српске.

Аутор: Тања Kурузовић

Сарадња: Ана Ћурић, виши стручни сарадник за биодиверзитет – зоолог, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука