100 година од потписивања Версајског споразума

Издање

Назив издања:100 година од потписивања Версајског споразума
Датум издања:28.06.2019.
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК ЖИГ

Мотив

Мотив:Радомир Путник
Каталошки број:807
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Парада побједника у Паризу
Каталошки број:808
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Петар Бојовић
Каталошки број:809
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Милунка Савић
Каталошки број:810
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Живојин Мишић
Каталошки број:811
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Момчило Гаврић
Каталошки број:812
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Српска војска на положају
Каталошки број:813
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Степа Степановић
Каталошки број:814
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

ФДЦ

Први свјетски рат званично је почео 28. јула 1914. године, мјесец дана послије сарајевског атентата, у којем је Гаврило Принцип усмртио аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда. Српски народ, иако исцрпљен војевањем у два Балканска рата, храбро се бранио у овом рату. Цијена побједе над непријатељем била је страшна. У односу на број становника, Србија је поднијела највеће жртве међу свим државама-учесницама у Првом свјетском рату…

1914. година – Убијање Срба, уништавање њихове имовине и општи терор у БиХ текло је истовремено са јулском кризом у којој су силе антанте и Краљевина Србија настојале да избјегну рат. Аустроугарска је 23. јула послала ултиматум Србији, који је био тако срочен да је српско руководство морало да га одбије. Пет дана касније „Двојна монархија“ је телеграмом објавила рат Србији, а српска Влада је прогласила општу мобилизацију становништва.

Аустроугарска је на Србију послала војску под командом генерала Оскара Поћорека, а 12. августа започео је напад на Србију. Командант Друге армије, генерал Степа Степановић, 15. августа је образовао „Церску ударну групу“, која је већ сљедеће ноћи напала аустроугарске положаје, започевши чувену Церску битку. Послије пробијања непријатељских положаја 19. августа и заузимања кључних висова Цера, Српска војска је извојевала прву побједу савезника у Великом рату, Степа Степановић је унапријеђен у чин војводе, а Станислав Бинички у част ове побједе и команданта „Гвозденог пука“ Миливоја Стојановића, компонује „Марш на Дрину“. У великом контранападу, а у садејству са црногорском војском, српска војска заузима већи дио Источне Босне и долази надомак Сарајева.

Након Церске, услиједила је битка на Дрини и нова српска побједа. Аустроугари крајем године поново нападају Србију. Након почетног повлачења, начелник Штаба Врховне команде, војвода Радомир Путник, 3. децембра креће у офанзивна дејства. Поћорек није очекивао ову офанзиву Српске војске, па су се његове трупе убрзо нашле у потпуном расулу. Повлачење непријатеља преко Дрине и Саве трајало је до 15. децембра, када је окончана и Колубарска битка. За успјешно командовање Првом армијом у овој бици, Живојин Мишић је добио чин војводе. Раме уз раме, са њим се борила и српска хероина Милунка Савић, која ће постати најодликованија жена у Првом свјетском рату.

Графичко рјешење: Небојша Ђумић и мр Божидар Дошеновић
Сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке и Александар Костовић, историчар
Издавач: Поште Српске а. д. Бања Лука

1915. година – Послије побједе у Колубарској бици, на територији Србије је наступило деветомјесечно затишје, током којег је вођен рат против болести и епидемија, које су погађале и војску и народ. За то вријеме, командант здружених аустроугарских и њемачких снага, генерал-фелдмаршал Аугуст фон Макензен, ковао је план за нови напад на Србију. Он је у јесен 1915. године, испратио моћну армаду од 800 хиљада војника на свој освајачки поход на Србију. Њих је чекало свега 300 хиљада, болестима и неимаштином исцрпљених, српских војника, које су савезници оставили на цједилу.

Артиљеријска канонада почела је 6. октобра. Примарни циљ напада био је Београд, гдје је и поред херојске одбране, београдски фронт пробијен два дана касније, а од тог тренутка почело је систематско потискивање српских снага ка југу земље. Због огромне премоћи непријатеља на свим фронтовима, српска Влада и Врховна команда донијели су одлуку да се војска, преко Црне Горе и Албаније, повуче на јадранску обалу.Чланови Владе су на овај пут кренули 24. новембра из Призрена, а за њима су пошли изнурени српски војници, официри и избјеглице. По залеђеним путевима, стазама и беспућу албанских гудура кретали су се веома споро. Изнемоглост, глад, хладноћа и стални напади Арнаута косили су српске ратнике и нејач.

До краја 1915. године на јадранску обалу је стигло око 140 хиљада војника и официра. Међу њима је био и најмлађи каплар на свијету, деветогодишњи Момчило Гаврић. Претпоставља се да је у снијегу и леду албанских и црногорских планина живот изгубило око 72 хиљаде људи.

1916/1917. година – Послије албанске голготе, српску војску и цивиле на јадранској обали дочекало је ново страдање. Савезници им нису обезбиједили адекватан прихват, па је тек послије пријетње руског цара, да ће раскинути савез са Енглеском и Француском, уколико се не помогне српској војсци и цивилима, започела операција спасавања Срба из Албаније. До 15. фебруара на грчко острво Крф превезено је близу 135 хиљада, а у Бизерту нешто мање од 10 хиљада људи.

Међу изнемоглим, гладним и болесним Србима смрт је узимала свој данак. Острво Видо названо је „острво смрти“, јер је у море око њега – „плаву гробницу“ – спуштено око 5.400 умрлих српских војника. Ипак, почетком прољећа 1916, уз љепше вријеме, сталну љекарску помоћ и редовну исхрану, стари ратници су почели да се опорављају, и физички и психички. Формиране су три српске армије, чији су припадници почели да се распоређују по Солунском фронту. Главни извор за попуну трупа свјежим људством били су српски добровољци из прекоморских земаља као и добровољци – ратни заробљеници у Русији, припадници аустро-угарске војске међу којима је било највише Срба са територије Босне и Херцеговине.

У биткама, које су вођене током јесени 1916. године, препорођена Српска војска заузима стратешки важан Кајмакчалан, а потом ослобађа и Битољ тако да је повраћен и ослобођен први комад отаџбине.

За то вријеме, на подручју „двојне монархије“ Србима је суђено у монтираним процесима. На крвавим страницама историје остао је записан чувени „Бањалучки велеиздајнички процес“ против 156 угледних Срба, који је завршен 22. априла 1916. године и у којем су – као непријатељи Монархије – њих шеснаесторица осуђена на смрт.

1918. година – Савезници су до почетка септембра на Солунском фронту сконцентрисали око 625 хиљада војника, међу којима је било 140 хиљада Срба. У зору, 14. септембра 1918. године, започела је артиљеријска припрема, а дан касније, почео је пјешадијски напад српске Друге армије на бугарске положаје. Ношени огромном жељом да ослободе отаџбину, српски ратници су до краја септембра у потпуности овладали долином Вардара.

Немоћни пред снажним ударом Српске војске, Бугари су у ноћи између 29. и 30. септембра 1918. потписали капитулацију. Пуни полета и самопоуздања, српски ратници су наставили да гоне непријатеља и ослобађају села и градове, а у престони Београд побједоносно су ушли 1. новембра. Два дана касније капитулирала је Аустроугарска, а 11. новембра силе Антанте су потписале примирје са Њемачком. За заслуге на бојном пољу приликом пробијања Солунског фронта, командант Прве српске армије, генерал Петар Бојовић, добио је чин војводе.

По ослобођењу Србије, Српска војска је наставила са офанзивним дјеловањем, како би протјерала непријатеља са свих јужнословенских простора гдје су се Народни покрети већ изјаснили за безусловно уједињење са Србијом. На позив нове власти у Сарајеву, прве јединице Друге српске армије ступиле су 4. новембра на тло БиХ, преко Вишеграда, након чега војвода Степа наређује убрзани марш ка Сарајеву, у које српска војска улази 6. новембра, док је Бања Лука ослободиоце дочекала 21. новембра.

У Београду је 1. децембра 1918. године створена прва југословенска држава – Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а Први свјетски рат званично је окончан потписивањем Версајског мировног споразума 28. јуна 1919. године.