Композитори
Назив издања:Композитори
Датум издања:09.12.2016.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:12+4
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ, Нови Сад
Мотив:Сергеј Прокофјев
Каталошки број:716
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,70 КМ
Тираж:15 000
Мотив:Ерик Сатие
Каталошки број:717
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,70 КМ
Тираж:1
Мотив:Антонин Дворжак
Каталошки број:718
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1,70 КМ
Тираж:15 000
Сергеј Прокофјевје почео да компонује са десет година. Музици се учио од своје мајке. Године 1904 почео је студије на Санкт Петерсбуршком конзерваторијуму. Студирао је клавир, композицију и инструментацију (професор му је био Николај Римски-Корсаков). Током студија компонује дјела која му доносе позитивне критике усљед иновативног приступа. Од 1913 – 1915, Прокофјев путује по Француској, Енглеској, Риму и Швајцарској, а онда кроз Сибир до Јапана и САД.
Послије избијања Октобарске револуције живио је у емиграцији (1918 – 1932) – Париз, САД и Њемачка. У том периоду компоновао је оперу Заљубљен у три поморанџе (1919), Ватрени анђео (1927), балете Блудни син (1928), На Дњепру (1930), Симфоније 2, 3 и 4. Сарађивао је у Паризу са Руским балетом. Наступао је као пијаниста по цијелој Европи, а 1932. вратио се у Русију.
Компоновао је 1935. своје најпознатије балетско дјело Ромео и Јулија. У доба Другог свјетског рата сарађивао је са Сергејем Ејзенштајном на филмовима Александар Невски и Иван Грозни. Тада је настало и једно од његових најбољих дјела, Шеста симфонија es-moll. Послије рата, власти су биле сумњичаве и критички расположене према Прокофјеву, тако да се он углавном повукао из јавног живота. Умро је у Москви 1953.године.
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Ерик Алфред Лесли Сатие (1866. —1925) је био француски композитор, пијанист и писац.
Сатие се као композитор појавио 1887. Себе је прозвао гимнопедист, а нешто касније (1888) написаће своја најпознатија дјела „Гимнопедије“ (Gymnopédies, три композиције за клавир). За себе је још говорио да је фонометричар (неко ко мјери звукове), а не музичар. Такав став је заузео пошто су га назвали „неспретним, али суптилним техничарем“ у књизи о модерним француским композиторима из 1911.
Осим композиторског рада, Сатие је писао за бројне часописе, од дадаистичког магазина 391 до америчког Ванити фера. Изгледа да је крајем 1880-их писао чланке под псеудонимом Вирџини Лебо, премда је касније у животу тврдио да се увијек потписивао истим именом.
Сатие је био изузетна фигура у париској авангарди почетком 20. вијека. Његов рад је био претеча каснијих музичких праваца минимализма, музике која се понавља и позоришта апсурда.
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Антонин Дворжак (1841 —1904) је био чешки композитор и диригент романтичне музике. Успјешно је комбиновао народну музику са симфонијском и камерном музиком.
Рођен је у Хабсбуршкој монархији, на простору данашње Чешке, у околини главног града Чешке, Прага, где је и провео цијели свој живот изузев периода између 1892. и 1895. године када је био директор конзерваторијума у Њујорку.
Антонин Дворжак је поред Беџиха Сметане најважнији представник чешке народне музике. Најчешће је за своје мелодије користио чешки народни фолклор, али користио је и националне фолклоре других словенских народа, као и народа Сјеверне Америке. Био је свестран композитор: стварао је симфоније (најпознатија је у е-молу “Симфонија Новог Свијета” настала 1893.), опере, симфонијске поеме, пјесме, увертире, оркестарске композиције, камерну музику као и концерте.
Антонин Дворжак је био сљедбеник неоромантизма. Поред Сметане је један од твораца чешке националне школе.
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука