Знамените личности
Назив издања:Знамените личности
Датум издања:23.01.2015
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад
Мотив:Бранко Ћопић
Каталошки број:650
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.70 KM
Тираж:20 000
Мотив:Милан Ковачевић
Каталошки број:649
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KM
Тираж:20 000
Милан Ковачевић је био једна од новинарских легенди Телевизије Београд. Рођен је 23. јануара 1915. године у Котор Варошу. Прије Другог свјетског рата успјешно се бавио атлетиком, а послије рата уређивао је разна гласила посвећена овом спорту, да би у периоду од 1952. до 1958. године био уредник београдског листа „Спорт“.
Ковачевић је припадао првој генерацији новинара на тек основаној Телевизији Београд, а током свог дугогодишњег рада поставио је квалитативне стандарде у жанру путописне ТВ репортаже, који су и данас тешко достижни. Највеће висине на телевизији досегао је када је напустио спортско новинарство и почео да ствара (до данас непревазиђене) серијале „Караван“ и „Камером кроз свет“. Прве три пилот-епизоде „Каравана“ Ковачевић је реализовао 1963, 1964. и 1965. године, а до 1983. снимио је укупно 114 емисија овог серијала, у којима је аутор ТВ гледаоцима открио предјеле, људе и обичаје за које нису ни слутили да постоје у оновременој Југославији. „Караван“ су карактерисали специфичан (до тада непознат) телевизијски израз и аутентичан приступ обради одређеног поднебља, који ниједног гледаоца нису могли да оставе равнодушним. Зато је, све до распада бивше Југославије, „Караван“ био најгледанији ТВ серијал на овом дијелу Балкана.
Осим „Каравана“, Ковачевић је у периоду од 1968. до 1973. године снимио и 29 путописних репортажа под заједничким називом „Камером кроз свет“, које су (такође) имале изузетну гледаност међу југословенским ТВ гледаоцима.
Милан Ковачевић је у оба серијала био сценариста, редитељ и коментатор. Међутим, за снимање сваке емисије „Каравана“ припремао се тако студиозно, да је у својој – иначе јединственој личности – сјединио и историчара, археолога, биолога, географа, лингвисту и спелеолога. У ТВ круговима остао је упамћен као неуморни трагач, који је својим аутентичним коментарима и беспријекорном дикцијом помогао да телевизија постане истински прозор у свијет. Ријетко који стваралац Телевизије Београд је успио да, у тако дугом временском периоду (од пуне двије деценије), одржи тако уједначен квалитет својих емисија, као што је то био Ковачевић.
Иако је важио за великог борца и човјека за којег нису постојале никакве животне препреке, један од витезова домаће телевизије изгубио је битку са тешком болешћу 18. јула 1985. године у Београду…
Аутори: мр Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке
Издавач: Поште Српске а. д. – Бања Лука
Један од најпопуларнијих српских писаца, Бранко Ћопић, родио се подно Грмеча, у селу Хашани, 1. јануара 1915. године. Основну школу завршио је у родном селу, нижу гимназију у Бихаћу, док је учитељску школу похађао у Бањој Луци и Сарајеву, а завршио је у Карловцу. Године 1940. дипломирао је на педагошко-филозофској групи Филозофског факултета у Београду. За вријеме студирања повремено је писао и објављивао приче у „Политици“.
Други свјетски рат провео је у партизанским редовима, гдје је, између осталог, успјешно радио на организовању културно-просвјетних активности. Период проведен у партизанима много је утицао на каснији књижевни рад Ћопића, јер је на основу онога што је проживио у Другом свјетском рату написао романе „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј бронзана стражо“ и „Осма офанзива“, те приповјетке „Роса на бајонетима“, „Сурова школа“, „Љубав и смрт“, „Доживљаји Николетине Бурсаћа“ и „Горки мед“, као и збирку пјесама „Ратниково прољеће“.
Бранко Ћопић се послије рата настанио у Београду, а од 1951. године професионално се бавио књижевношћу. Писао је „народним језиком“, чији су љепота, раскош и лепршавост дошли до пуног изражаја у већини његових дјела. До краја живота објавио је око 150 наслова, па се с пуним правом убраја међу најплодније и најчитаније писце друге половине 20. вијека на тлу бивше Југославије. Ћопић је за многе и данас највећи дјечји писац, рођен на простору некада заједничке нам домовине. Његови романи „Орлови рано лете“, „Славно војевање“, „Битка у златној долини“ и „Магареће године“, потом збирке приповједака „Приче партизанке“, „Вратоломне приче“, „Приче испод змајевих крила“ и „Доживљаји мачка Тоше“, као и збирке пјесама „Чаробна шума“, „Армија, одбрана твоја“, „Партизанске тужне бајке“, „Дједа Тришин млин“ и „Несташни дјечаци“ незаобилазни су дио свих антологија књижевности за дјецу.
Мање је познато да је овај плодни писац био аутор сценарија за ратне филмове „Живјеће овај народ“ и „Мајор Баук“, те да је написао позоришну комедију „Доживљаји Вука Бубала“ и комад за дјецу „Ударници“.
Политички прогони, којима је био изложен готово читав послијератни период, највероватније су утицали на Ћопићеву одлуку да живот оконча скоком са Бранковог моста у Београду, 26. марта 1984. године.
Аутори: мр Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке