Фауна – шишмиши

Назив издања:Фауна – шишмиши
Датум издања:20.09.2013
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Дугокрили љиљак
Каталошки број:606
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:20 000

Мотив:Дугоухи вечерњак
Каталошки број:604
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:20 000

Мотив:Јужни потковичар
Каталошки број:605
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:20 000

Мотив:Велики потковичар
Каталошки број:603
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:20 000

Слијепи мишеви, шишмиши, нетопири, или љиљци (Chiroptera) су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Слијепи мишеви обично лове ноћу, а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, или зградама.
Постоји око 1.100 врста слепих мишева на свијету, што чини петину укупног броја класификованих врста сисара.[
Генерално обиљежје шишмиша је ниска стопа размножавања. У највећем броју случајева, женка коти само једном годишње једно младунче.
Многе врсте шишмиша су угрожене.

Велики потковичар (Rinolophus ferrumequinum)
Станишта су им прије свега у јужној Европи, Француској и јужној Енглеској. У средњој Европи највећа постојећа колонија налази се уз горњи ток Рајне.
Дужина од 7 центиметарa без репа и распонoм крила до 40 центиметара, чини га највећом врстом своје породице у Европи. Лако га је препознати по величини и израженом „седлу“ на њушци које има облик потковице, по чему су и добили име. Љети настањују топле таване, црквене торњеве,  рушевине и пећине. Од почетка октобра па до краја априла повлаче се у напуштене руднике, пећине или друге подземне просторе са високим процентом влаге на зимовање.

Дугоухи вечерњак (Myotis myotis Borkhausen)
Распрострањен је на територији готово читаве Европе, али у посљедњих 20 до 30 година густина његових популација је oпала за 80%.Зимске колоније ове врсте бораве у пећинама и јамама, док се љетне колоније најчешће проналазе у поткровљима и запуштеним кућама и зградама, али и у пећинама и шупљим деблима. Ово је прилично осјетљива врста која напушта боравиште ради било којег облика узнемиравања. Дугоухи вечерњак је једна од највећих врста овог рода.

Аутори марке: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић
Стручна сарадња: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Слијепи мишеви, шишмиши, нетопири, или љиљци (Chiroptera) су ред сисара које карактерише способност активног лета и ехолокације. Крила су им од коже која је чврсто разапета између дугих прстију њихових шака и зглобова. Слијепи мишеви обично лове ноћу, а одмарају се током дана, висећи наглавачке у пећинама, шупљем дрвету, или зградама.

Постоји око 1.100 врста слепих мишева на свијету, што чини петину укупног броја класификованих врста сисара.

Генерално обиљежје шишмиша је ниска стопа размножавања. У највећем броју случајева, женка коти само једном годишње једно младунче.

Многе врсте шишмиша су угрожене.

Јужни потковичар (Rhinolophus euryale)

Врста је распрострањена у јужном дијелу Европе, а најсјевернији распон укључује Словачку, сјеверну Италију и јужну Француску. У посљедње вријеме забиљежено је велико смањење популација. Ова врста се среће у шумовитим подручјима, преферира крaшка станишта са бројним пећинама. Љети залази у поткровља и торњеве. Зиму проводи у пећинама и тунелима са температуром око 10ºС. Често се може наћи заједно са другим врстама потковичара.  Из својих скровишта излијећу у касни сумрак.

Дугокрили љиљак (Miniopterus schreibersii)

Распрострањен је на Пиринејском полуострву, средњој и јужној Француској, западним Алпима, Италији, Балканском полуострву и средоземним острвима.Ово је једина европска врста из рода Miniopterus. Живи углавном у отвореним и брдовитим крајевима и претежно је пећинска врста. Дању борави у  различитим пукотинама стијена и напуштеним рудницима. Изразито је колонијална врста. Налази се у категорији „готово угрожена врста“, према Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN).

Аутори марке: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић

Стручна сарадња: Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа

Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука