CallCenter-icon

Web portal Pošta Srpske

Preduzeće za Poštanski saobraćaj Republike Srpske a.d. Banja Luka

Стари авиони

Назив издања:Стари авиони
Датум издања:19.09.2012
Аутор:Небојша Ђумић/Божидар Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп
Штампарија:Форум Нови Сад

ТАБАК  ТАБАК  ЖИГ

Мотив:Икарус ИК2
Каталошки број:577
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.50
Тираж:20 000

Мотив:Физир ФН
Каталошки број:576
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90
Тираж:20 000

 

ИКАРУС ИК-2

Ловачки авион ИК-2 је дjело инжењера Љубомира Илића и Косте Сивчева, који су свој пројекат, означили словима ИК, према презимену Илића и имену Сивчева, То је био први југословенски авион  металне конструкције, први ловац, и први авион у Југославији наоружан топом.
Прототип ИК-Л1, (Л1 значи ловац, једносјед), је започет код „Икаруса“ 1934., а први лет је извршен 22. априла 1935. На трећем пробном лету прототип је претрпео удес усљед неисправности у изради платнене пресвлаке крила; „Икарус“ је израдио ИК-02, други, побољшани прототип, који је полетио 24. августа 1936., а приликом пробних летова остварио брзину од 435 км/ч, са којом је био тада најбржи авион са неувлачећим стајним трапом у Европи. Године 1937. Војном  ваздухопловству је испоручена серија од 12 авиона ИК-2.
ИК-2 су били у 6. ловачком пуку, на београдском аеродрому до октобра 1939., када су пребачени на загребачки аеродром, у састав 4. ловачког пука. Априла 1941. године на ИК-2 су летјели и учествовали у ваздушним борбама пилоти 107. ескадриле, 34. ловачке групе тог пука. У Зракопловству НДХ су коришћена затечена у радионицама или оштећена на терену, 4 авиона ИК-2, која су расходована прије завршетка рата.

Физир ФН

Инжењер Рудолф Физир, (1891-1960), је остварио већи број самосталних конструкција авиона и хидроавиона, и за допринос развоју ваздухопловства добио од Међународне аеронаутичке федерације (ФАИ) диплому Пол Тисандје.
Физир ФН (Физир наставни), први лет прототипа 1929. Рађен као школски авион са моторима Мерцедес, 120 КС (88 kW) и Валтер НЗ, 120 (88 kW), и као хидроавион, са мотором Валтер Марс, 145 КС (106 kW), у фабрици авиона „Змај“, Земун, 137 авиона Физир ФН и 4 хидроавиона Физир-Марс, „Рогожарски“, Београд, 40, и „Албатрос“, Сремска Митровица, 20 авиона. Израда 10 авиона ФН је започета код „Змаја“ 1943. за потребе Зракопловства НДХ, а завршена крајем рата, када су предати на употребу јединицама ратног ваздухопловства.
Од 1931. до 1941, „физире“ су користили војно и морнаричко ваздухоплоство Краљевине Југославије и нацонални Аероклуб, током рата италијанско и хрватско ратно ваздухопловство, а послије рата Југословенско ратно ваздухопловство и Ваздухопловни савез. У употреби је био више од три деценије у готово свим једницама војне и аероклубовима цивилне авијације, због лаког управљања и одржавања су били веома популарни међу ваздухопловцима.

Аутори марке: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Стручна сарадња: Музеј ваздухопловства Београд и Шиме И. Оштрић

Иди на врх
X
CIR