Флора – свето дрвеће старих Словена

Назив издања:Флора – свето дрвеће старих Словена
Датум издања:13.06.2012
Аутор:Божидар Дошеновић/Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум Нови Сад

ТАБАК   ЖИГ

Мотив:бреза
Каталошки број:574
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 БАМ
Тираж:15 000

Мотив:јасен
Каталошки број:572
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 БАМ
Тираж:15 000

Мотив:липа
Каталошки број:573
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 БАМ
Тираж:15 000

Мотив:храст
Каталошки број:571
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 БАМ
Тираж:15 000

Давно прије него се развило вјеровање у различита паганска божанства, изникли су код пранарода први зачеци поштовања природе. Упоредо с култом воде, огња, грома и на небу свијетла Сунца, развио се и култ стабла. Некад су народи сматрали да се у крошњама стабала налазе сједишта моћних богова, код Словена многа су стабла била посвећена појединим боговима, као нпр: храст Перуну, јасен Световид, липа божици Види, а бреза богу жетве Потримби. Кад би повјетарац зањихао њиховим грањем, а лишће зашуштало, вјеровало се, да се то збива по вољи неког божанства.
Липа (Tilia) је велико дрво чије стабло досеже висину од 25 до 30 метара, а старост и до неколико стотина година. Цвјетови липе су мали, зеленкастожуте боје, угодног мириса. Цвјетање траје 2 до 3 седмице, а некад се догоди да прође и за 5 до 6 дана. Стари Слoвени су живјели у липовим шумама. Према предаји вршили су обреде и подносили жртве липи као идол. Вјеровали су да се стављањем огранака липе у кров своје куће, чувају од громова и пожара, али и да липа чува човјека од зла и урока. У липовим шумама Слoвени су сабирали мед и восак. Медовина или медица била је Слoвенима омиљено пиће.
Бреза (Betula), нарасте до 20 м, а у дебљину до 60 цм. Дебло је витко, а кора бијела и глатка.  Листови су заобљено троугласти,  на врху зашиљени, двоструко тестерастог облика, с петељкама. Цвјетови се развијају у прољеће заједно са листовима, жућкастосмеђи су и једнодомни. Мушке ресе дуже су од женских и формирају се у јесен, а женске ресе  стоје усправљене, појединачно и појављују се у прољеће. Код сазријевања женска реса се распада. Бреза је код старих Словена била посвећена богу жетве Потримби. Молили су му се за добар род, и захваљивали за добру жетву. 
Аутори марака: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић.
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

Давно прије него се развило вјеровање у различита паганска божанства, изникли су код пранарода први зачеци поштовања природе. Упоредо с култом воде, огња, грома и на небу свијетла Сунца, развио се и култ стабла. Некад су народи сматрали да се у крошњама стабала налазе сједишта моћних богова, код Словена многа су стабла била посвећена појединим боговима, као нпр: храст Перуну, јасен Световидy, липа божици Види, а бреза богу жетве Потримби. Кад би повјетарац зањихао њиховим грањем, а лишће зашуштало, вјеровало се, да се то збива по вољи неког божанства.
Храст (Quercus) је род листопадног и зимзеленог дрвећа и жбуња из породице букава (Fagaceae). Режњевити, назубљени или цјеловити листови спирално су распоређени на гранчици.  Мушки цвјетови су скупљени у зеленкасто-жуте, рјеђе црвенкасте, ресе. Женски цвјетови су скоро неуочљиви. Плод је жир. Стабло храста је веома разгранато и моћно. Био је најсветије стабло код старих Словена. Симбол је отпорности и чврстоће. У шумама светих храстова ложили су вјечну ватру, биле су ограђене плотом, за заштиту од стоке и злих људи. Стабло храста било је посвећено богу громовнику Перуну.
Јасен ( Fraxinus) је назив за род дрвенастих скривеносјеменица из фамилије маслина (Oleaceae). Биљке су углавном средње високо до високо дрвеће. Већина врста је листопадна. Листови су наспрамни, рјеђе по три у пршљену и перасто сложени. Цвјетови су у гроздастим цвастима. Плод је крилата орашица.  Код старих Словена јасен је био посвећен богу Световиду, који је повезан са ратовима и прорицањем.
Аутори марака: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука

 

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR