Европа – национална археолошка открића
Назив издања: Европа – национална археолошка открића
Датум издања: 24.04.2025.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1 и блок
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево
Мотив: мозаик Соломонов чвор
Каталошки број: 993
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 3,30 КМ
Тираж: 8 000
Мотив: мозаик глава медузе Горгоне
Каталошки број: 994
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 3,30 КМ
Тираж: 8 000
Мотив: мозаици Соломонов чвор и глава медузе Горгоне
Каталошки број: 995 и 996
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 6,60 КМ
Тираж: 8 000
На сто педесет деветом километру од спајања Пиве и Таре и настанка ријеке Дрине, на завоју који ријека прави око планинског масива Осата у средњем Подрињу, смјештено је мјесто Скелани. Регија је богата природним и рудним богатствима, која су допринијела да се од I до IV вијека овдје развије римско насеље. Врсни урбанисти, градитељи и мајстори, Римљани, оставили су бројне грађевине и споменике чији се остаци могу видјети и данас. Један од натписа на коме се помиње градско вијеће „ordo decurionum“ пронађен je у Скеланима, он говори у прилог да се баш овдје налазило средиште римског Municipiuma Malvesiatiuma.
Прва археолошка ископавања у Скеланима обавио је Карл Пач давне 1896. године. Он је том приликом открио и истражио двије ранохришћанске цркве, некрополу и циглану, а на ширем подручју Скелана прикупио је преко 80 римских споменика. Његове даље напоре спријечила је ријека Дрина која је у великој поплави затрпала све оно што је он прикупио и ископао.
Сто година касније, у Скелане се враћају археолози. Под руководством Мирка Бабића 2008. године врше се ископавања на четири локације: „Задружни дом“, „Бранкова њива“, „Баба Анкино двориште“ и у „Порти српске православне цркве“. На све четири локације су откривени остаци античких грађевина, а посебно вриједни су били налази римских подних мозаика на локалитету „Задружни дом“ и 30 римских споменика на локалитету „Баба Анкино двориште“. Након ових открића Народна скупштина Републике Српске археолошки комплекс у Скеланима прогласила је културним добром од изузетног значаја. Убрзо се оснива ЈУ Археолошки музеј „Rimski municipium“ Скелани, са задатком да се стара о заштићеном комплексу.
У наредном периоду истражена је готово у потпуности villa urbana, у којој је откривен коридор са подним мозаицима, којим доминирају флорални и геометријски мотиви. Док је у просторији, која је протумачена као трпезарија, откривен мозаик чији је централни мотив медаљон са ликом Горгоне Медузе.
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Сарадња: Археолошки музеј „Римски муниципиум“ Скелани и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа
На сто педесет деветом километру од спајања Пиве и Таре и настанка ријеке Дрине, на завоју који ријека прави око планинског масива Осата у средњем Подрињу, смјештено је мјесто Скелани. Регија је богата природним и рудним богатствима, која су допринијела да се од I до IV вијека овдје развије римско насеље. Врсни урбанисти, градитељи и мајстори, Римљани, оставили су бројне грађевине и споменике чији се остаци могу видјети и данас. Један од натписа на коме се помиње градско вијеће „ordo decurionum“ пронађен je у Скеланима, он говори у прилог да се баш овдје налазило средиште римског Municipiuma Malvesiatiuma.
Прва археолошка ископавања у Скеланима обавио је Карл Пач давне 1896. године. Он је том приликом открио и истражио двије ранохришћанске цркве, некрополу и циглану, а на ширем подручју Скелана прикупио је преко 80 римских споменика. Његове даље напоре спријечила је ријека Дрина која је у великој поплави затрпала све оно што је он прикупио и ископао.
Сто година касније, у Скелане се враћају археолози. Под руководством Мирка Бабића 2008. године врше се ископавања на четири локације: „Задружни дом“, „Бранкова њива“, „Баба Анкино двориште“ и у „Порти српске православне цркве“. На све четири локације су откривени остаци античких грађевина, а посебно вриједни су били налази римских подних мозаика на локалитету „Задружни дом“ и 30 римских споменика на локалитету „Баба Анкино двориште“. Након ових открића Народна скупштина Републике Српске археолошки комплекс у Скеланима прогласила је културним добром од изузетног значаја. Убрзо се оснива ЈУ Археолошки музеј „Rimski municipium“ Скелани, са задатком да се стара о заштићеном комплексу.
У наредном периоду истражена је готово у потпуности villa urbana, у којој је откривен коридор са подним мозаицима, којим доминирају флорални и геометријски мотиви. Док је у просторији, која је протумачена као трпезарија, откривен мозаик чији је централни мотив медаљон са ликом Горгоне Медузе.
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука
Сарадња: Археолошки музеј „Римски муниципиум“ Скелани и Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа