Спортске легенде

Назив издања:Спортске легенде
Датум издања:27.09.2018.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Велимир Сомболац
Каталошки број:763
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Абас Арсланагић
Каталошки број:762
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Добривоје Селец
Каталошки број:761
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Небојша Поповић
Каталошки број:760
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Антон Јосиповић
Каталошки број:758
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Златан Арнаутовић
Каталошки број:759
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Здравко Рађеновић
Каталошки број:757
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Милорад Каралић
Каталошки број:756
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Олимпијске игре су водећи интернационални спортски догађаји у којима се такмичи хиљаде спортиста широм свијета. Сваке двије године, Олимпијске игре омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу, да представе своју државу, свој град.

Овом поштанском марком, управо, желимо одати почаст људима, великанима спорта који су својим спортским подвизима прославили наше просторе и посебно град Бања Луку. То су наши рукометаши, фудбалери, боксери…

Прво злато са Олимпијаде, у град на Врбасу, дошло је 1960. године из Рима.

У част ових спортских и људских величина, у спортској дворани “Борик” код улаза на паркет налази се “Олимпијски славолук”, а они су:

Здравко Рађеновић, рукометом се почео бавити 1966. у родном граду (Бачка Паланка) у РК Текстилац. Затим је наступао и за екипу Синтелона из Бачке Паланке. Дошао је у РК Борац 1973. године. С Борцем је Рађеновић четири пута био првак Југославије и четири пута побједник Купа Југославије. На финалној утакмици за првака Европе, када је Борац побиједио данску Фредерицију, Рађеновић је био најбољи стријелац са шест постигнутих голова. Један је од најбољих голгетера у Борцу, за који је наступао десетак година. Његова финта је постала позната у рукометном свијету. Швеђани ту финту називају куглагер-финта (на шведском: куллагерфинт), а Данци су још експлицитнији – они ту финту називају Рађеновићевом финтом. За најбољу селекцију Југославије наступао је 137 пута и дао је 369 голова. Врхунац његове каријере је златна олимпијска медаља из Лос Анђелеса 1984. године. Био је тада капитен репрезентације Југославије. Рађеновић је и добитник још двије медаље: једне сребрне и једне бронзане, обје са свјетског првенства. Након што је патике окачио о клин, Рађеновић је дуго времена своје богато искуство преносио играчима Борца.

Златан Арнаутовић рукометаш из Приједора, у ком је је и започео рукометну каријеру, коју је касније наставио у РК Борцу из Бањалуке. Играо је на позицији голмана.

Златан Арнаутовић Злаја је истински насљедник Арсланагића, који му је био и тренер. Овај 194 центиметра високи и корпулентни голман био је страх и трепет за шутере. Са Борцем је освојио титулу побједника Купа Европске рукометне федерације 1991. године. Његов удио у тој титули је заиста велики, његово искуство било је инспирација за тада веома младу екипу Борца. Гол репрезентације Југославије бранио је на 157 утакмица. На Олимпијским играма у Лос Ангелесу 1984. године освојио је олимпијско злато. Двије године касније, дакле 1986. године, њему припада медаља истог сјаја, овог пута са свјетског првенства (Швајцарска). Арнаутовић је тада захваљујући заиста бравурозним одбранама проглашен најбољим голманом.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Рукометни клуб ”Борац”, Бања Лука

Олимпијске игре су водећи интернационални спортски догађаји у којима се такмичи хиљаде спортиста широм свијета. Сваке двије године, Олимпијске игре омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу, да представе своју државу, свој град.

Овом поштанском марком, управо, желимо одати почаст људима, великанима спорта који су својим спортским подвизима прославили наше просторе и посебно град Бања Луку. То су наши рукометаши, фудбалери, боксери…

Прво злато са Олимпијаде, у град на Врбасу, дошло је 1960. године из Рима.

У част ових спортских и људских величина, у спортској дворани “Борик” код улаза на паркет налази се “Олимпијски славолук”, а они су:

Милорад Каралић рукометаш из 70-их година 20. вијека. Аутентични је изданак Борчеве школе рукомета. Веома млад заиграо је за први тим.

За репрезентацију СФР Југославије први пута наступио је 1967. године. Пехар који припада прваку Европе примио је, незаборавне 1976. године И управо Каралић – био је тада капитен екипе. Овај расни стријелац одиграо је за РК Борац, који никада није напустио, чак 373 утакмице и постигао 1.558 голова, што је у просјеку више од четири гола по утакмици. У 128 утакмица у дресу репрезентације Југославије постигао је 181 гол. Освојио је златну олимпијску медаљу у Минхену 1972. године и бронзану медаљу на Свјетском првенству 1970. године, одржаном у Француској. Каралић је по завршетку играчке каријере остао вјеран свом Борцу, обављајући стручне функције у клубу.

Абас Арсланагић се рукометом почео бавити с 14 година у свом родном граду Дервенти, да би четири године касније у Београду почео професионалну каријеру наступајући за Партизан. Недуго затим, долази у Бању Луку где се стварала једна нова генерација и екипа, с којом ће освојити многе титуле, између осталог и титулу европског првака 1976. године. Службено је за Борац одиграо 232 утакмице, где је као голман постигао 18 голова. С клубом је освојио 4 национална првенства и 5 купова у бившој држави. За репрезентацију Југославије је дебитовао 1969. у Љубљани против Њемачке, за коју ће укупно одиграти 125 утакмица. С репрезентацијом је осим златне медаље на олимпијади у Минхену 1972. освојио и двије бронзе на свјетским првенствима 1970. и 1974. године.

Арсланагић је познат по томе што је увео неке новине у начину како се брани рукометни гол. При брањењу седмераца први је почео излазити с линије на три метра где би дигао руке изнад главе. Исто је примијенио при брањењу удараца с крила како би смањио угао под којим се може упутити лопта. Био је специјалиста у брањењу седмераца. И остали голмани су примијенили неке његове технике које су у употреби и дан данас.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Рукометни клуб ”Борац”, Бања Лука

Олимпијске игре су водећи интернационални спортски догађаји у којима се такмичи хиљаде спортиста широм свијета. Сваке двије године, Олимпијске игре омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу, да представе своју државу, свој град.

Овом поштанском марком, управо, желимо одати почаст људима, великанима спорта који су својим спортским подвизима прославили наше просторе и посебно град Бања Луку. То су наши рукометаши, фудбалери, боксери…

Прво злато са Олимпијаде, у град на Врбасу, дошло је 1960. године из Рима.

У част ових спортских и људских величина, у спортској дворани “Борик” код улаза на паркет налази се “Олимпијски славолук”, а они су:

Небојша Поповић је још један рукометаш из Приједора који је имао мање од 16 година када је дебитовао за рукометни клуб Борац. Двадесет година је играо у Борцу. Најбољи је стријелац у клубу – у неких 400 утакмица постигао је скоро 1.700 голова. Он има и највише клупских титула у Борцу, с којим је освојио чак пет титула првака Југославије и шест титула побједника Купа Југославије. Био је, наравно, и у екипи Борца која је освојила титулу првака Европе. У Борцу је играо само на мјесту пивотмена и никада није био резерва у тиму. За репрезентацију Југославије одиграо је 115 утакмица и постигао 252 гола. Са репрезентацијом Југославије освојио је златну олимпијску медаљу у Минхену. Има и двије бронзане медаље са свјетског првенства. Као и Арсланагић, два пута је био у репрезентацији свијета. Поповић је живи примјер да спорт и наука могу ићи “руку под руку” јер исти носи и титулу доктора медицинских наука.

Добривоје Селец рукометаш поријеклом из Вараждина, нажалост, није више међу нама. Али оно што је учинио у свијету рукомета остаће трајно записано. Он је у релативно поодмаклом играчком добу дошао у Бању Луку и одмах постао њен љубимац – не само због рукометног умијећа. Селец је био љеворук. Имао је разоран шут, а голове је често постизао из позиција које нису логичне за шутирање. Зато је и дао доста одлучујућих голова. У Борчевим титулама првака Југославије и побједника Купа Југославије значајан удио има и овај надасве доброћудни Вараждинац. За најбољу селекцију Југославије одиграо је 22 утакмице и постигао 18 голова. Добитник је златне олимпијске медаље из Минхена 1972. године.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Рукометни клуб ”Борац”, Бања Лука

Олимпијске игре су водећи интернационални спортски догађаји у којима се такмичи хиљаде спортиста широм свијета. Сваке двије године, Олимпијске игре омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу, да представе своју државу, свој град.

Овом поштанском марком, управо, желимо одати почаст људима, великанима спорта који су својим спортским подвизима прославили наше просторе и посебно град Бања Луку. То су наши рукометаши, фудбалери, боксери…

Прво злато са Олимпијаде, у град на Врбасу, дошло је 1960. године из Рима.

У част ових спортских и људских величина, у спортској дворани “Борик” код улаза на паркет налази се “Олимпијски славолук”, а они су:

Антон Анте Јосиповић боксер из Бање Луке, освојио је своје прво југословенско првенство 1982. године. Балканским прваком је постао 1983. године.

На Олимпијским играма 1984. у Лос Ангелесу, постао је првим југословенским спортистом који је освојио златну медаљу без борбе. Јосиповић је остао без противника, након што је југословенски судија Глигорије Новичић, у другој полузавршној борби дисквалифицирао америчког боксера Евандера Холyфиелда у борби против новозеландског Кевина Берија, након што је ударио (и нокаутирао) противника након знака судије за прекид борбе.

Приликом уручења златне медаље, Јосиповић је позвао Холифилда на побједничко постоље и зарадио овације, те тиме показао да је велики спортиста и човјек.

Велимир Сомболац, фудбалер који је током своје клупске каријере играо за ФК Борац Бања Лука, ФК Партизан, ФК Олимпија и ФК Оријент. Иако је увијек говорио да је навијач Партизановог “вјечитог” ривала Црвене звезде, ипак је сјајну каријеру остварио у “црно-бијелом” дресу који је носио од 1959. до 1965. Са Партизаном је четири пута освојио првенство Југославије. У дресу Партизана играо је и четвртфинале Купа европских шампиона 1964. године. Наступао је за млађе селекције Југославије до 1959. године. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1960. у Риму. Ни он, нажалост, није више међу нама, али његове спортске подвиге заувијек ћемо памтити. Богату играчку каријеру завршио је у Борцу 1973. године.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Рукометни клуб ”Борац”, Бања Лука

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR