Љековите гљиве

Назив издања:Љековите гљиве
Датум издања:25.11.2016.
Аутор:Дошеновић Божидар
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:16+4
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ, Нови Сад

ТАБАК  ЖИГ

Мотив:Буковача
Каталошки број:708
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Храстова сјајница
Каталошки број:709
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Лисичарка
Каталошки број:710
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Ћуранов реп
Каталошки број:711
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Гљиве су веома богат и разноврстан, али и недовољно проучен свијет. Ни по начину функционисања, ни по грађи, ни по улози у природи не спадају ни у биљке ни у животиње. Оне чине засебно царство – фунги (гљива – лат. – fungi, грч. – myco). За разлику од биљака, којима је основна функција фотосинтеза, ни једна врста гљива не врши фотосинтезу, а грађене су од хифа, за разлику од биљака и животиња које су грађене од ћелија. Наука је доказала да преко 500 нижих и виших врста гљива садржи изузетна љековита својства. Једна од најпознатијих је микроскопска гљива Penicillium, од које је добијен антибиотик под називом пеницилин. Због повољног географског положаја и климатских услова који владају у њој, Босна и Херцеговина је веома погодно поднебље за развој великог броја врста гљива.

Ћуранов реп

Ћуранов реп (Trametes versicolor) је гљива која расте у великим колонијама на пањевима листопадног дрвећа, нарочито букве и храста. Плодоносно тијело ћурановог репа је лепезастог облика, танко и жилаво. Горња површина му је баршунаста и концентрично зонирана у разним бојама, док је рубна зона раста увијек бијела. Са доње стране шешира налази се трусиште састављено од ситних, округлих пора бијеле до крем боје. Месо му је танко и бјелкасто, жилаво, горког укуса. Ћуранов реп нема стручка већ му је шешир бочно прирастао на дрво. Најновија научна истраживања потврђују да и ова гљива садржи имуностимулативна једињења која спречавају развој малигних ћелија. Ћуранов реп се користи осушен и самљевен као чај.

Храстова сјајница

Данас се у свијету даје све већи значај љековитим гљивама, нарочито при лијечењу малигних обољења. Због њених љековитих својстава, још од давнина се на Далеком истоку високо цијени храстова сјајница (Ganoderma lucidum), коју Кинези зову „РЕЈШИ“ или гљива бесмртности. Храстова сјајница се код нас јавља у јесен на пањевима и угинулим стаблима храста. Шешир јој је обично лепезастог облика. Горња површина је глатка, сјајна, грбаво изувијана са концентричним зонама. Живе је наранџасто-црвене до црвено-смеђе боје, са жутом рубном зоном раста. Са доње стране шешира налази се трусиште састављено од танких цјевчица боје меса које на додир посмеђе. Месо им је жилаво, влакнасто, прљаво беж боје, горког укуса. Стручак им може бити различито дуг, чворноват, сјајан, гладак, од црвено-смеђе до црне боје. Из плодоносног тијела и мицелијума храстове сјајнице издвојено је више од 100 врста полисахарида. За 50 од њих је доказано да имају антитуморску и антиканцерогену активност која се заснива на побољшању имуног система.

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука Аутор: мр. Божидар Дошеновић

Стручна сарадња: Борислав Марић

Гљиве су веома богат и разноврстан, али и недовољно проучен свијет. Ни по начину функционисања, ни по грађи, ни по улози у природи не спадају ни у биљке ни у животиње. Оне чине засебно царство – фунги (гљива – лат. – fungi, грч. – myco). За разлику од биљака, којима је основна функција фотосинтеза, ни једна врста гљива не врши фотосинтезу, а грађене су од хифа, за разлику од биљака и животиња које су грађене од ћелија. Наука је доказала да преко 500 нижих и виших врста гљива садржи изузетна љековита својства. Једна од најпознатијих је микроскопска гљива Penicillium, од које је добијен антибиотик под називом пеницилин. Због повољног географског положаја и климатских услова који владају у њој, Босна и Херцеговина је веома погодно поднебље за развој великог броја врста гљива.

Буковача

Буковача (Pleurotus ostreatus) је врло укусна јестива гљива, али се у задње вријеме све већи значај даје њеним љековитим својствима. Ова гљива производи биолошки активно једињење ловастатин које је најефикасније природно једињење за редукцију нивоа холестерола у крви, а има и антитуморску и антимикробну активност. Плодоносна тијела буковаче јављају се бусенасто од прољећа до зиме на листопадном дрвећу, рјеђе четинарском. Лепезастог су или шкољкастог облика. Горња површина им је глатка и сјајна, од сиво-смеђе преко сиво-маслинасте до скоро црне боје код варијанте columbinus. Са доње стране шешира налазе се листићи неједнаке дужине, који дуго силазе низ стручак. Листићи су бијеле до крем боје. Стручак је код буковаче кратак, дебео, пун, ексцентричан или чак бочно постављен у односу на шешир. Месо јој је бијело, пријатног гљивног мириса и укуса. Ово је сигурно једна од најукуснијих врста гљива.

Лисичарка

Лисичарке су гљиве из малог рода Cantharellus који је у нашим крајевима представљен са десетак врста, али се за откуп сакупљају само праве лисичарке (Cantharellus cibarius) и црне трубе (Craterellus cornucopioides). Праве лисичарке имају у раном стадијуму испупчену горњу површину шешира који растом постаје све више љевкаст. Код основне подврсте (Cantharellus cibarius var.cibarius) површина је глатка, живе жутонаранџасте боје, а код подврсте (c. c. var. bicolor) глатка је и бијела. Код четинарске подврсте (c. c. amethysteus) наранџаст са љубичастим љускицама. Све три подврсте су комерцијалне. Са доње стране шешира налази се трусиште које постепено прелази на стручак, а састављено је од дебелих вена које се према рубу шешира рачвају и спајају. Уједначене су жутонаранџасте боје. Стручак је ваљкаст или према дну сужен, тврд, гладак, код подврсте bicolor бијел, а код осталих жут. Месо им је прилично жилаво, жућкасто-бијело, не мијења боју на зраку, има пријатан воћни мирис (на кајсије). Укус је помало љут. Није подесна за сушење због прилично жилавог меса, али је зато за кисељење изванредна.

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука Аутор: мр. Божидар Дошеновић

Стручна сарадња: Борислав Марић