150 година од рођења Јована Цвијића

Назив издања:150 година од рођења Јована Цвијића
Датум издања:12.10.2015.
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК  ЖИГ

Мотив:лик Јована Цвијића
Каталошки број:675
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.70 КМ
Тираж:15 000

Јован Цвијић, српски научник, рођен је у Лозници 11. октобра 1865. године. Био је оснивач Српског географског друштва, предсједник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и умјетности) професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије.
Године 1884, по завршетку гимназије, хтео је да студира медицину, међутим лозничка општина није била у могућности да стипендира његово школовање у иностранству. Тада на приједлог његовог професора из гимназије, почиње да слуша студије географије на Великој школи у Београду, те студије завршава 1888. године. Школске године 1888/89. радио је као предавач географије у Другој мушкој београдској гимназији. Потом је 1889. уписао студије физичке географије и геологије на Бечком универзитету као државни питомац.
Докторирао је 1893. године на Универзитету у Бечу. Његова докторска теза под називом „Das Karstphänomen“ представила га је широј јавности и учинила познатим у свјетским научним круговима. Овај рад је касније преведен на више језика, а захваљујући њему Цвијић се у свијету сматра утемељивачем карстологије.
Цвијић се бавио и истраживачким радом око 38 година при чему је ишао на многобројне експедиције по Балканском полуострву, Јужним Карпатима и Малој Азији, чији су резултат била бројна научна дјела.
Постао је научник свјетског гласа и добио је бројна признања. Био је члан осам академија наука, шеснаест географских и природњачких друштава и примио је 10 одликовања.
Умро је у 62. години 1927. у Београду. Своје имање завештао је и оставио Српском географском друштву.
По старом Закону о одликовањима једна од медаља носи име Јована Цвијића, који се тако нашао у друштву других српских великана као што су Вук Караџић, Никола Тесла, Милош Обилић, a од 17. септембра 2004, Народна Банка Србије пустила је у оптицај новчаницу од 500 динара са ликом Јована Цвијића, а потом и нову серију 4. јуна 2007.

Аутори: мр Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука