Знамените личности

Назив издања:Знамените личности
Датум издања:05.02.2014.
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100 г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК  ТАБАК   ЖИГ

Мотив:Галилео Галилеј
Каталошки број:618
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.70 KМ
Тираж:15 000

Мотив:Вилијам Шекспир
Каталошки број:619
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.70 KМ
Тираж:15 000

 

Галилео Галилеј је био италијански математичар, физичар, проналазач и астроном. Родио се 15. фебруара 1564. године у Пизи. У 11. години одлази у манастир Валомброса, крај Фиренце, у којем је наредних шест година изучавао граматику, реторику, аритметику, те основе латинског и старогрчког језика. Као професор математике радио је на два универзитета: у Пизи (1589-1592) и Падови (1592-1610).
Галилеј је први користио методу експеримента за доказивање свих законитости које описују природу, а његовом заслугом у физику је уведено и математичко представљање величина у облику формула. Поставио је једначине хоризонталног и косог хица, те слободног пада, а први је израчунао интензитет убрзања силе Земљине теже. На листи његових проналазака налазе се, између осталих, термометар, пропорционални компас, хидростатичка вага и клатно у часовнику.
Почетком 1609. године, Галилео Галилеј је видио скице за „справу уз помоћ које се боље виде звијезде и непријатељске трупе“. На основу њих, саставио је најбољи дурбин тог времена, а – уперивши га у небо – изумио је свој најславнији проналазак: телескоп. Уз помоћ телескопа, начинио је грубе скице Мјесечеве површине, посматрао је Сунчеве пјеге, Сатурнове прстенове и фазе Венере, а утврдио је и да се Млијечни пут састоји од великог броја звијезда.
Године 1610. открио је четири највећа Јупитерова сателита (Ио, Европу, Ганимед и Калисто). Њихово кружење око највеће планете у Сунчевом систему нагнало је Галилеја да подржи теорију Николе Коперника да Земља није центар свемира и да се Универзум не обрће око наше планете. Своје закључке објавио је 1632. године у књизи „Дијалог Галилео Галилеја… о два главна система свијета – Птоломејевом и Коперниковом“, у којој је описао предности Коперниковог хелиоцентричног модела у односу на Птоломејев геоцентрични модел. Овим дјелом разгњевио је папу Урбана Осмог, који је формирао Суд инквизиције, пред којим се Галилеј појавио 12. априла 1633. године. Неколико мјесеци касније, и поред тога што се одрекао свог учења (вјероватно, свјестан чињенице да би могла да га задеси судбина Ђордана Бруна), инквизиција је Галилеја прогласила кривим и осудила га на доживотни затвор, који је папа Урбан Осми касније преименовао у кућни притвор.
Умро је 8. јануара 1642. године у кућном притвору у Арчетри, код Фиренце. Према легенди, његове посљедње ријечи биле су: „Ипак се окреће!“. Три и по вијека касније, 31. октобра 1992. године, папа Јован Павле Други се јавно извинио и укинуо пресуду инквизиције против Галилеја.

Графичко рјешење: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке
Издавач: Поште Српске а. д. – Бања Лука

 

Тачан датум рођења Вилијама Шекспира, енглеског књижевника, позоришног глумца и редитеља, није познат, али до данашњих дана је сачувана његова крштеница, у којој је као датум крштења наведен 26. април 1564. године. Родио се у Стратфорду на Авону, енглеском градићу и грофовији Ворвикшајр, у којем је и преминуо 52 године касније, 23. априла 1616.
Шекспира многи сматрају за највећег енглеског писца и најславнијег и најизвођенијег свјетског драматичара. Међутим, о његовом животу зна се веома мало. Познато је тек толико да је у школи учио латински језик и да је, највјероватније, школовање напустио 1578. године, када су послови његовог оца почели да пропадају. Године 1582. оженио је осам година старију Ен Хатавеј, са којом је добио двије кћерке и сина.
Најранији период Шекспировог књижевног стваралаштва (1590-1600) карактеришу углавном комедије и драме са мотивима из енглеске и античке прошлости. Сочан, ренесансни хумор, бујан књижевни језик, те указивање на проблеме у власти и политичке махинације одликују изузетно популарну „бурлескну трагедију“ под називом „Ромео и Јулија“ (1593), потом класичну трагедију „Тит Андроник“ (1594), комедију „Млетачки трговац“ (1595), те историјске драме „Хенрик Четврти“ (1591) и „Ричард Трећи“ (1593).
До почетка 17. вијека Вилијам Шекспир је поставио темеље својим великим трагедијама, којима је препородио европску и свјетску књижевност. Међу њима свакако се истиче „Хамлет“ (1602), којег је аутор неколико пута преправљао и чији су текст и контекст постали један од основа западне духовне културе. У његова најзначајнија дјела убрајају се и „Отело“ (1604), „Краљ Лир“ (1605), „Макбет“ (1606) и „Антоније и Клеопатра“ (1607).
Послије метеорског успјеха поменутих трагедија, у које је Шекспир унио цјелокупно књижевно умијеће и само њему својствену луцидност, квалитет његовог драмског опуса почео је необјашњиво да опада. У романсама „Тимон Атињанин“ (1608), „Цимбелин“ (1610), „Зимска прича“ (1610) и „Олуја“ (1611) нема трагичне катарзе, нити незаборавних ликова. У њима се осјећа ауторова резигнираност животом, коју ни срећни, бајковити завршеци већине ових дјела нису могли да прикрију.
У сваком случају, Вилијам Шекспир се данас сврстава у најужу елиту врхунских писаца. Он је извршио непроцјењив утицај на свјетску књижевност, а његов слободни дух, који није био окован догмама времена у којем је живио, као и читава галерија најразноврснијих ликова и мотива пресудно су утицали на огромну популарност дјела овог књижевног генија.

Графичко рјешење: Небојша Ђумић и Божидар Дошеновић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке
Издавач: Поште Српске а. д. – Бања Лука

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR