Археолошко налазиште Доња Долина

Назив издања:Археолошко налазиште Доња Долина
Датум издања:20.11.2014
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+2
Папир:муфлеп 100 г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:керамичка посуда
Каталошки број:648
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.70 KМ
Тираж:15 000

Мотив:мач и копља
Каталошки број:647
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 KМ
Тираж:15 000

Избор археолошких експоната из Музеја Републике Српске као кандидата за израду поштанске марке у складу је са контекстом изложбе Вијек археолошких истраживања локалитета Доња Долина и вишедеценијски заборав… , чије отварање се очекује током 2015. године. Интересовање за Доњу Долину, код Градишке, отпочиње 1896. године захваљујући случајном открићу бронзаног шљема на Греди са некрополом. Досадашња истраживања показују да је ријеч о комплексу налазишта у ареалу Доње Долине: Старијег насеља из позног бронзаног доба, те Градине са старијом (сојеничко насеље) и млађом фазом жељезног доба (равничарско насеље). Налази из насеља и гробова указују да је Доња Долина представљала значајан привредни и трговачки центар, који је свој зенит досегао тек по оснивању сојеничког насеља на Градини, крајем VIII и почетком VII в. ст. е. 
Старије насеље, изграђено на гредама обале Саве, између Доње и Горње Долине, приписано је носиоцима културе поља са урнама, односно, становништву чији је континуитет живљења овдје документован између 1200. до 800. г. ст. е. Бронзани мач, који представља случајни налаз из овог периода, могуће је да потиче управо са овог вишеслојног локалитета. С обзиром на димензије (49 cm) и облик припада кратким мачевима са јабучастим балчаком, украшеним правоугаоним перфорацијама, а двосјекло сјечиво ојачано је дуж ивичног и централног дијела узаним пластичним ребрима.
Учестале поплаве на овом подручју вјероватно су узроковале изградњу новог насеља, чији су остаци констатовани источније, у најнижим слојевима на Градини. Млађе насеље, најприје сојеничког, касније равничарског типа, као и њему припадајућа некропола на Греди, показују континуирану насељеност и сахрањивање од 800/750. до I. в. ст. е. аутохтоног становништва, јужнопаноског племена Осеријата. У гробовима ове некрополе откривена су бројна жељезна копља, међу којима и три примјерка из старијег жељезног доба, са бодилом (шиљати врхови) и без очуваног копљишта (дрвена дршка). Ова три, дјелимично очувана, листоидна жељезна копља  типолошки су различита: копље са ширим бодилом и изразитим централним ребром, копље са ужим бодилом и централним ребром и копље са ужим бодилом, без ребра. Из равничарског насеља потиче керамичка посуда, датована у млађе жељезно доба и приписана луксузнијим посудама са црно печеном и углачаном површином, која типолошки одговара полулоптастим шољама или пехарима са једном дршком, украшеном животињским протомима (рошчићи).

Аутори марке: мр Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука
Стручна сарадња: мр Славица Арсенијевић, виши кустос археолог, Музеј Републике Српске

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR