Парне локомотиве уског колосјека

Назив издања:Парне локомотиве уског колосјека
Датум издања:07.02.2013
Аутор:Дошеновић/Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК  ТАБАК  ТАБАК  ТАБАК   ЖИГ

Мотив:локомотива КЛОЗЕ
Каталошки број:589
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:локомотива ЈЖ 92
Каталошки број:588
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:локомотива ЈЖ 85
Каталошки број:587
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:локомотива ЈЖ 73
Каталошки број:586
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Систем пруга уског колосјека на територији данашње Републике Српске (и Босне и Херцеговине) устоличила је и – у највећој мјери – изградила Аустроугарска Монархија у периоду од 1879. до 1916. године. У вријеме Краљевине Југославије жељезничка инфраструктура за колосјек ширине 760 мм додатно је проширена и унапријеђена, да би средином шездесетих година прошлог вијека – под изговором нерентабилности и технолошке превазиђености – почело њено планско уништавање. Посљедња 760 мм пруга у некада централној југословенској републици укинута је у мају 1979. године, а једини сачувани артефакти (својевремено, у свјетским размјерама монументалног) жељезничког система уског колосјека данас су малобројне парне локомотиве, станичне зграде и мостови, које је одавно нагризао зуб времена…

СЕРИЈА ЈЖ 73
Прве парне локомотиве серије ЈЖ 73 испоручила је фабрика „Краус“ из Линца 1907. године. У периоду од 1907. до 1913. године Државне жељезнице Босне и Херцеговине (BHStB) наручиле су укупно 23 машине овог типа, које су имале изузетно допадљив и модеран дизајн. Локомотиве серије ЈЖ 73 имале су три везане и двије слободне осовине, те двоосовински тендер. Два парна цилиндра развијала су 230 КС и омогућавала овим машинама максималну брзину од 50 км/ч. Служиле су искључиво за вучу брзих путничких возова по равничарским и пругама са малим успоном, а свој радни вијек одслужиле су на линијама Босански Брод-Сарајево, Лашва-Травник, Коњиц-Мостар, Босански Брод-Теслић, Добој-Симин Хан и Приједор-Саница Горња. Међу жељезничким особљем биле су цијењене због једноставне и робусне конструкције, те велике поузданости и ниских експлоатационих трошкова. До данас су сачуване три локомотиве овог типа: 73-002 у Пожеги, 73-018 у Јабланици и 73-019 у Фројаху (Аустрија).

СЕРИЈА ЈЖ 92
Године 1917. Аустроугари су од њемачке фабрике „Хеншел“ наручили првих 19 парних локомотива серије ЈЖ 92. Међутим, ове огромне машине нису стигле на подручје данашње Републике Српске (и БиХ) све до почетка 1919. године, а већ 1922. „Хеншел“ је, на име ратне репарације, испоручио Краљевини СХС још 30 локомотива овог типа. Према сачуваним документима, укупно 25 машина серије ЈЖ 92 до краја Другог свјетског рата вукло је тешке мјешовите и теретне возове по главним жељезничким правцима на овом простору, а послије 1945. године већина њих је пресељена у Источну Србију. Ово су биле друге по величини локомотиве на уским пругама Југословенских жељезница. Имале су четири парне машине, два пута по три везане и једну слободну осовину, те четвороосовински тендер. Између два свјетска рата и недуго послије 1945. године радиле су на прузи Босански Брод-Добој-Зеница-Сарајево, те у околини Босанског Брода, Мостара и Дрвара. Од 49 локомотива серије ЈЖ 92 до данас је преживјела само машина 92-043, која се чува у Жељезничком музеју у Пожеги.

Графичко рјешење марака: Небојша Ђумић и мр Божидар Дошеновић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке
Издавач: ПОШТЕ СРПСКЕ а. д. Бања Лука

Систем пруга уског колосјека на територији данашње Републике Српске (и Босне и Херцеговине) устоличила је и – у највећој мјери – изградила Аустроугарска Монархија у периоду од 1879. до 1916. године. У вријеме Краљевине Југославије жељезничка инфраструктура за колосјек ширине 760 мм додатно је проширена и унапријеђена, да би средином шездесетих година прошлог вијека – под изговором нерентабилности и технолошке превазиђености – почело њено планско уништавање. Посљедња 760 мм пруга у некада централној југословенској републици укинута је у мају 1979. године, а једини сачувани артефакти (својевремено, у свјетским размјерама монументалног) жељезничког система уског колосјека данас су малобројне парне локомотиве, станичне зграде и мостови, које је одавно нагризао зуб времена…

СЕРИЈА КЛОЗЕ
Прве жељезничке правце на територији данашње Републике Српске (и БиХ) карактерисали су изузетно мали полупречници кривина, због којих су први типови локомотива веома често искакали из шина. Иновативно рјешење швајцарског инжењера Адолфа Клозеа у виду (такозваних) „радијалних осовина“, омогућило је да вучна и вучена средства на првим уским пругама на овом простору пролазе кроз поменуте оштре кривине без икаквих проблема. У периоду од 1885. до 1896. године из фабрике „Краус“ из Линца на бх. пруге су стигле 34 локомотиве са Клозеовим радијалним осовинама, које су се показале као веома снажне и поуздане вучне машине. Због наглог раста жељезничког саобраћаја на пругама Државних жељезница Босне и Херцеговине (BHStB) до 1904. године наручено је и испоручено укупно 99 Клозеових машина, произведених у пет варијанти. Иако су вукле путничке и теретне возове на готово свим бх. пругама, до данас није сачувана ниједна локомотива овог типа! Након седам и по деценија вјерне службе, посљедња Клозеова машина – 189-022 – исјечена је у старо гвожђе 1967. године.

СЕРИЈА ЈЖ 85
Огроман успјех, који су на уским пругама у овом дијелу Балкана постигле парне локомотиве серије ЈЖ 83, навео је Југословенске државне жељезнице да 1930. и 1931. године из будимпештанске фабрике „Маваг“ наруче 35 локомотива серије ЈЖ 85. У конструкционом смислу, ове машине биле су знатно ојачане верзије серије ЈЖ 83. Имале су четири везане и двије слободне осовине, те два цилиндра, која су развијала 420 КС и омогућавала максималну брзину од 50 км/ч. Године 1940, по лиценци „Маваг“-а, у Творници локомотива, стројева и мостова у Славонском Броду направљено је још десет машина овог типа. Углавном су вукле брзе возове на магистралним жељезничким правцима: Београд-Сарајево-Дубровник, Сарајево-Вишеград-Вардиште, Сарајево-Брадина и Мостар-Дубровник. Сачуване су свега двије локомотиве серије ЈЖ 85: 85-045 у Ужицу и 85-005, која се тренутно налази у фабрици „Шинвоз“ у Зрењанину, одакле би послије ремонта требало да буде пребачена на „Шарганску осмицу“.

Графичко рјешење марака: Небојша Ђумић и мр Божидар Дошеновић
Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке
Издавач: ПОШТЕ СРПСКЕ а. д. Бања Лука

 

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR