225 Years since the Birth of Auguste Comte
Title:: 225 година од рођења Огиста Конт
Date of Issue: 30.01.2023.
Author: Tanja Kuruzovic
Type edition: commemorative
Printing techniques: multicolour offset
Sheet: block
Paper: muflep 100g
Printing House: Blicdruk, Sarajevo
Motive: Auguste Comte
Каталошки број: 926
Perforation: 13 3/4
Face value: 7.60 BAM
Quantity: 10 000
Auguste Comte was a French mathematician, philosopher, thinker. He believed that laws should be discovered in society, as scientists do. The science that would deal with the discovery of those laws is precisely sociology, whose name he coined. He believed that, if the laws in society are discovered, social reorganization can occur, given that society was in crisis during the period when sociology was founded. So, according to Auguste Comte's opinion, sociology should use scientific methods like physics and chemistry do, and he talks about the importance of positivism, which advocates dealing with facts, which are known from experience and can be observed.
У свом најпознатијем дјелу “Курс позитивне филозофије” говорио је о закону о три стадијума развића људског духа. Према том закону друштво и дух пролазе кроз теолошку, метафизичку и позитивну, односно, научну фазу. У првој фази људска свијест је теолошки обликована и вјерује се да на наш положај утиче Божја воља. У слиједећој фази, метафизичкој, моћ више немају божанства, већ мисли, док је у трећој фази научна дјелатност та која је доминантна и представља највиши степен развоја друштва. Кроз сваку од тих фаза људи су схватали свијет око себе на одређен начин, међутим, у последњој фази могуће је одговорити на социјалне проблеме. Баш због тога социологију назива позитивном науком. Његово објашњење позитивистичке филозофије увело је значајан однос између теорије, праксе и људског разумијевања свијета. Конт каже: „Тачно је да се свака теорија мора заснивати на опаженим чињеницама. Једнако је тачно да се не може посматрати без вођства неке теорије. Без таквога вођства, наше чињенице би биле бесплодне. Не бисмо их могли задржати. Већином их чак не бисмо могли ни примијетити. „
Он је смислио нову кованицу „алтруизам“ која се односила на моралну обавезу појединаца да служи друге и да ставља њихове интересе изнад властитих. Супротстављао се идеји индивидуалног права, сматрајући да нису конзистентна са етичким обавезама. Контово истицање квантитативнога, математичке базе за доношење одлука остало је до данас.
Author: Tanja Kuruzovic
Publisher: Poste Srpske ad Banjaluka