Поштанска марка „Наука“

Данас, 7. септембра 2022. године, Поште Српске су издале поштанску марку „Наука“.
Овим ванредним издањем марке, представили смо научнике Александера Бела и Томаса Едисона, који су својим открићима обиљежили проналазачку еру и заувијек измијенили будућност науке и технологије.

Александер Грахам Бел је био научник, проналазач и оснивач телефонске компаније Бел.

Бавио се истраживањем механике говора па је 1872. године у Бостону основао школу за глухонијеме.

Бел је био заокупљен глувоћом своје мајке, и то га је навело да студира акустику и да развије технику говора – јасним, модулисаним тоновима директно у чело своје мајке.

Отац га је научио не само да пише видљиви говор, већ и да препозна било који симбол и пратећи звук.

Предајући вокалну физиологију на Универзитету у Бостону, конструисао је вјештачко ухо које региструје тонове на засјенченој стакленој плочи.

Изумио је електрични телефон 1876. Овај проналазак је више пута усавршаван, а употребљава се од 1877. године.

Конструисао је и фотофон, који дјелује на принципу претварања промјена интензитета свјетлости у звук.

Предложио је коришћење воска за фонографске плоче и пронашао електрични поступак за откривање металних предмета у људском тијелу.

Он је несумњиво један од великана науке чије име ће се спомињати и памтити и након више хиљада година.

Томас Алва Едисон, био је физичар и плодан проналазач који није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, те га је у кућним условима подучавала његова мајка.

Са 14 година већ је био предузимач. Уредио је лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине, које је највећим дијелом писао сам.

Са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача. Изумио је и патентирао електрични апарат за биљежење гласова на изборима, а касније и „тикер“ с папирном траком, који се користио за слање цијена с берзе широм земље.

У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф и електрична сијалица.

Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загријаног влакна ка оближњој електроди, али не и у обрнутом смјеру.

Едисонов утицај на живот 20-ог вијека био је од огромног значаја. Он је био један од првих изумитеља који је примијенио принципе масовне продукције и сматра се да је он креирао прву индустријску истраживачку лабораторију.

 

Марке су издате у тиражу од 15.000 комада, номиналне вриједности 1,95 КМ, уз 300 пригодних коверата.

 

Аутор пригодне поштанске марке „Наука“ је Небојша Ђумић.