125 година од рођења Александра Бојке

Назив издања: 125 година од рођења Александра Бојке
Датум издања: 07.04.2021.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ЖИГ

Мотив: Александар Бојко
Каталошки број: 842
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 0,90 КМ

Тираж: 15.000

Александар Бојко је био једини Бањолучанин, који се током свог више од пола вијека дугог умјетничког стваралаштва – од почетка друге до средине седме деценије 20. вијека – опробао у сва три тада доступна визуелна медија: сликарству, фотографији и филму.

Рођен је 7. априла 1896. године у Фочи. Његова породица се 1908. доселила у Бању Луку, а само годину дана касније Бојко је од оца добио фото-апарат, који је пронио кроз најбурнији дио свог живота и њиме у Првом свјетском рату начинио стотињак снимака на стакленим фотографским плочама. По звању је био академски сликар, а школовао се у Венецији, Бечу и Београду. Још почетком тридесетих година прошлог вијека почео је да излаже своја умјетничка дјела, а специјалност су му били мртва природа и пејсажи. Предавао је сликање у Учитељској и Вишој педагошкој школи, те Гимназији у Бањој Луци.

Уз сликање, својим фото-апаратом је на стаклене плоче и целулоид редовно биљежио свијет који га је окруживао, разврставајући фотографије у неколико циклуса: „Градови и предјели БиХ“, „Споменици Отоманске културе“, „Личности“,… Иза себе је оставио импозантан опус од око 1.500 фотографија и фото-негатива, непроцјењивог културно-историјског, етнографског и етнолошког значаја.

Александар Бојко је био и један од пионира аматерског филма у Бањој Луци. У периоду од 1938. до 1963. године снимио је око три сата покретних слика, које представљају изузетно вриједан филмски архив о животу у пријератном, ратном и послијератном граду на обалама Врбаса. Истински бисери у ниски његових документарних филмова су ратна хроника окупиране Бање Луке под називом „Бања Лука у рату“ (1941-1945) и дводјелна „Босна која је прошла“ (1939-1963), у којој је Бојко на целулоидну траку ширине осам милиметара заувијек утиснуо архитектуру, живот и обичаје једног времена, које је давно нестало.

Овај свестрани умјетник се током свог живота опробао и као (епизодни) глумац у филму „Ковач распела“ (1919), режисера Хајнца Хануса, био је загрижени љубитељ мотоцикала, а посједовао је једну од најбогатијих збирки лептира у Краљевини Југославији… Преминуо је 2. августа 1969. године у Бањој Луци…

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а. д. Бања Лука

Стручна сарадња: Горан Бараћ, публициста из Бање Луке

Иди на врх
X
CIR