Познате личности 2020

Назив издања: Познате личности
Датум издања: 07.09.2020.
Аутор: Небојша Ђумић
Врста издања: пригодно
Техника штампања: вишебојни офсет
Шалтерски табак: 8+1 
Папир: муфлеп 100г
Штампарија: Блицдрук, Сарајево

ТАБАК   ТАБАК  ЖИГ

Мотив: Флоренс Најтингејл
Каталошки број: 841
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ

Тираж: 15.000

Мотив: Јован Машин
Каталошки број: 842
Зупчање: 13 3/4
Номинална вриједност: 1,95 КМ

Тираж: 15.000

Флоренс Најтингејл је била оснивачица сестринства, посебне дисциплине у оквиру медицинске деонтологије. Радила је као његоватељица, организаторка, истраживачица, реформаторка, списатељица и учитељица.

Рођена је 12. маја 1820. у Фиренци, по којој је добила име. Поријеклом је из богате енглеске породице. Као млада, имала је могућност да путује и стекне образовање. Говорила је седам језика, показивала склоност према математици, посебно статистици, али и за сестринство. Његовала је рођаке, послугу, комшије и са мајком обилазила сиромашне. У то вријеме за неговатељство нису биле потребне квалификације. Тај посао је био лишен друштвеног угледа и најчешће су га обављале жене из радничке класе, које нису налазиле друге могућности за запослење. Пошто су такве жене често биле на лошем гласу, родитељи су се противили њеној одлуци да се бави таквим послом. Међутим, она је остала упорна у својим намјерама.

Приликом путовања на која су је родитељи слали, користила је прилику да обилази болнице и да разговара са стручњацима. Током 1849/50. године је провела двије недеље у Установи за ђаконесе у Кајзерсверту у Њемачкој, где је научила о значају реда и диспциплине у здравственим установама, што јој је помогло на првом радном мјесту управника Установе за болесне госпође, где је радила од 1853. до Кримског рата 1854.године.

Са групом медицинских сестара позвана је у Скадар, где је оформљена војна болница за рањенике и болесне војнике. Одмах је прикупила податке о санитарним условима болнице. Забиљежила је недостатак свјежег ваздуха, нечистоћу, пренатрпаност, што је узроковало високу стопу смртности војника, која је износила 42,7%. Затим је израдила план за измјену таквог стања, обезбједивши чисту одјећу и постељу, одговарајућу храну, одредивши одговарајућу величину кревета и простор између њих. Реформе и мјере у санитетској служби и њези рањеника и болесника, које је она успоставила пре више од једног вијека и данас се користе. Отворила је прву службу за медицинске сестре.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Јован Машин био је дворски љекар кнеза Михајла и краља Милана Обреновића, оснивач Српског љекарског друштва, члан Друштва српске словесности и касније Српског ученог друштва.

Рођен је 14. јула 1820. године у Церхеници ( источно од Прага) у Чешкој, као Јан Машин. Гимназију је завршио у Прагу, медицинске науке у Бечу, магистеријум из хирургије у Пешти, а магистеријум гинекологије у Прагу.

Био је ожењен Барбором, рођ. Вшетечек и са њом је имао три сина и двије ћерке: Светозара (инжењера, првог мужа касније српске краљице Драге), Александра (вођу завјереника у Мајском преврату), Николу, Лепосаву и Полексију.

Једно вријеме био је градски љекар у Нимбурку. По савјету Јана Шафарика стигао је 1846.године у Србију.  Почео је радити у Ваљеву. Више пута учествовао је у сузбијању говеђе куге. Прешао је 1853. на дужност физикуса вароши Београд. Те године постао је члан Сталне љекарске комисије. Од 1859. до 1864. био је београдски окружни љекар.

За вријеме бомбардовања Београда 1862. заједно са др Линдермајером задужен је да направи план припрема за случај рата у Београду. Био је лични љекар кнеза Михаила и краља Милана. Пратио је 1867. године кнеза Михаила као савјетник и члан делегације приликом његовога пута у Цариград, а поводом враћања градова Србији. Један је од 15 оснивача и први потпредсједник Српског љекарског друштва 1872. године. Постављен је 1871. за главног војног љекара, а 1872. постао је шеф Војне болнице. Kао начелник санитета Моравског корпуса и са чином потпуковника учествовао је у Другом српско-турском рату.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука