Културно насљеђе

Назив издања:Културно насљеђе
Датум издања:05.11.2019.
Аутор:Божидар Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+2
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Богородица са Христом
Каталошки број:826
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:Кивот
Каталошки број:827
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Манастир Житомислић, са црквом посвећеном Благовијестима, једно је од најзначајнијих православних духовних средишта у Херцеговини.
Житомислић је био у посједу породице Храбрен-Милорадовић, манастирских ктитора, прије османског освајања. Невесињски кадија је војводама Петру и Јовану Храбренима издао дозволу  за обнову цркве у Житомислићу 1566. године. Она је, према натпису урезаном на капителу стуба, на којем се потписао мајстор Вукашин “от манастира Ораховице”, завршена 1602/1603. године, ктиторством спахије Милисава Храбрена. Храбрени-Милорадовићи су учествовали у локалним устанцима против Турака у 16. и 17. вијеку. Касније су пребјегли у Русију, гдје су заузимали високе положаје у војсци у 18. и 19. вијеку. Последњи изданак ове породице, гроф Григориј Александровић Милорадовић, посјетио је Житомислић 1883. године.
Црква је тробродна, са сводом преломљеног облика над наосом и стубовима чији капители су украшени рељефима који приказују лов, као на стећцима. Живописана је 1609. године, али је од фресака до 1992. године била сачувана само сцена Благовијести. Портрет ктитора, Милисава Храбрена, сачуван је на фотографији и копији израђеној 1867-1869. године.

Велики дио богате житомислићке ризнице страдао је 1941. године, када су усташе запалиле конаке и убили монахе. Данас се у житомислићкој збирци налазе веома вриједне иконе српских, критских, грчких и руских мајстора, настале од 16. до 19. вијека, литургијски предмети од племенитих метала из 17, 18. и 19. вијека и старе рукописне и штампане књиге.
Црква у Житомислићу је срушена 1992, а њена обнова је завршена 2005. године.

Аутор: мр Божидар Дошеновић
Сарадња: Универзитет у Бањој Луци, Академија умјетности, проф. др Љиљана Шево
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука