Web portal Pošta Srpske

Preduzeće za Poštanski saobraćaj Republike Srpske a.d. Banja Luka

150 година од рођења Ристе Јеремића

Назив издања:150 година од рођења Ристе Јеремића
Датум издања:18.05.2019.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:Ристо Јеремић
Каталошки број:804
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0,90 КМ
Тираж:15 000

Др Ристо Јеремић рођен је у Фочи 18. маја 1869. године од оца Јова и мајке Кристе, а умро је 16. септембра 1952. у Мостару, гдје је и сахрањен. У родном мјесту завршио је Српску основну школу. Гимназију је почео учити у Сарајеву, да би је наставио у Дубровнику, гдје је и матурирао 29. јула 1889. године. Потом се уписао на Медицински факултет у Бечу, да би га завршио у Грацу, гдје је дипломирао 1897. године. Још као студент, за вријеме школских распуста, у Фочи је 1892. године покушао основати Српско гимнастичарско друштво „Фочански соко“, забрањено од стране аустругарских власти, које је било претеча Српског сокола. По завршетку студија, др Ристо Јеремић ради у Земаљској болници у Сарајеву, прво као стажиста, а затим као секударни и окружни љекар. Опредјељује се за специјализацију из области хирургије те тако постаје први домаћи хирург са простора ондашње БиХ. У то вријеме је један од покретача и оснивача Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Сарајеву, чији је био предсједник у периоду 1903-1904. године.
Од 1904. године до Првог свјетског рата био је шеф Хирушког одјељења Болнице у Тузли. У том граду је у међувремену подигао санаторијум у којем је отворио врата свим пацијентима без обзира на њихово имовинско стање. Након Сарајевског атентата заједно са бројним слободоумним и угледним српским првацима, лишен је слободе и др Ристо Јеремић и суђен на такозваном „Велеиздајничком процесу“ у Бања Луци. У затвору је провео готово три године. Послије Првог свјетског рата кратко је радио у Тузли, почетком 1919. године одлази у Сарајево, гдје ће четири године бити директор Земаљске болнице, која ће се у времену његовог управљања преименовати у Државну болницу.
У свом дуговјечном животу написао је и објавио 15 научних и стручних књига и више од 70 чланака из области медицине, здравствене културе, фармације, етнологије, антропологије, историје, географије и језика. Промовисан је за почасног доктора Београдског универзитета 22. децембра 1937. године. Ово велико признање добио је тачно 40 година послије стицања дипломе љекара опште медицине у Грацу. Током Другог свјетског рата био је један од потпредсједника Централног националног комитета. Након Другог свјетског рата Српско лекарско друштво са сједиштем у Београду изабрало га је за свог почасног члана, а 1952. године постао је члан Научног друштва БиХ. 
Аутор: Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д. Бања Лука
Сарадња: ЈУ Музеј Старе Херцеговине и кустос-историчар Данко Михајловић, Фоча

Иди на врх
X
CIR