Змије

Назив издања:Фауна – змије
Датум издања:05.09.2018.
Аутор:Небојша Ђумић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:блок
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум, Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:смук, шарка, поскок, рибарица
Каталошки број:770, 771, 772, 773
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:6,80 КМ
Тираж:15 000

Смук, Ескулапова змија, бјелица (сада Zamenis longissimus, раније Elaphe longissima) је неотровна змија из истоимене фамилије Colubridae. Тијело смука је витко и дуго, глава је уска, а зјенице су округле. Ова змија најчешће има дужину од 140 до 180 cm. Мужјаци су нешто дужи од женки. Горња страна тијела је једнобојно сивкаста до тамносива, сивкасто-зеленкаста или смеђкаста. Доња страна тијела је бјеличаста. Задње надусне и сљепоочне љуске на глави су такође свјетлије обојене. Смук је био познат и Старим Грцима, па је тако постао саставни дио симбола медицине, односно штапа грчког бога медицине и лијечења, Асклепија (лат. Ескулап), по коме је и смук добио назив Ескулапова змија.

Шарка (лат. Vipera berus) је змија отровница из рода Vipera, врло распрострањена у свијету. Отров убризгава уједом, кроз жлијеб отровног зуба. Отров споро дјелује и није нарочито снажан, али може да усмрти и човјека. Шарка је здепаста и спора, веома кратког репа, овалне и пљоснате главе, која се јасно одваја од трупа. Мужјаци, који су мањи од женки, имају сиву боју, док су женке црвенкасто-смеђе. Јединке оба пола дуж леђа имају тамну, вијугаву пругу са тамним мрљама по боковима. Трбух је од сиве до црне боје посут бијелим тачкама, а доња страна репа од жуте до црвене боје. У поређењу са својим већим сродницима, шарка је ријетко пријетња за човјека, али је за мале животиње тренутно смртоносна. Шарка се храни гуштерима, жабама, малим сисарима, понекад сљепићима и младим птицама као и птичијим јајима.

Рибарица или ријечна змија (лат. Natrix tessellata) је врста неотровне змије из породице смукова (Colubridae). За разлику од бјелоушке којој је сродна, нема мрље у задњем дијелу главе. Глава јој је иначе троугласта и издужена. Горња страна тијела јој је свијетломрка или маслинастозелена са тамним квадратастим шарама. Достиже величину до једног метра. Живи најчешће у текућим водама са брзим током. Ту и проналази храну – ситне рибе. Распрострањена је у средњој Европи и Балканском полуострву.

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица. Просјечна дужина поскока је 50—70 cm. Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке. Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на предњем дијелу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4) реда. Европски поскок је наша најотровнија змија. Отров садржи супстанце које изазивају некрозу ткива и уништавају крвне плочице тромбоците усљед чега може доћи до крварења у унутрашњим органима.

Аутор: Небојша Ђумић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Сарадња: Татјана Бореновић, дипл. биолог