Етнолошко благо

Назив издања:Етнолошко благо
Датум издања:02.12.2016.
Аутор:Дошеновић Божидар
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ, Нови Сад

ТАБАК  ЖИГ

Мотив:вуничарка
Каталошки број:708
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:преслица
Каталошки број:707
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:плоска
Каталошки број:705
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:чобанска чаша
Каталошки број:706
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

У данашњем времену индустријског развоја и серијске израде већег броја истих предмета, неправедно се заборавља на умијеће рукотворења, које је за људски род увијек било драгоцијено, тајанствено и имало велики значај. Обликовање и украшавање предмета од дрвета, вез на текстилу и керање, представљају исконску вјештину нашег народа.

Чобани – сељаци и старији људи, по селима сјеверозападне Босне, израђивали су разне употребне предмете од јаворовог, буковог, јеловог, липовог и тисовог дрвета. Користили су једноставан алат: сјекиру, нож, длијето и зумбу за шарање.

Жене су везом украшавале одјевне предмете, затим пешкире, постељину, завјесе и све друго што се производило од текстила у домаћој радиности.

Од памучног танког конца, крајишке жене су израђивале оригиналне примјерке кераних рукотворина, различитих облика и мотива.

По својој љепоти и разноврсности многи украшени предмети достижу умјетнички врхунац, а човјек их је створио захваљујући добрим живцима, стрпљењу и савршеној вјештини руку, уз знање и творитељски таленат.

 

ВУНИЧАРКА  – Вуничарка је дрвени предмет увијек богато украсен и декорисан, најчешће су је израђивали чобани који су имали довољно времена приликом чувања стоке. Вуничарка се састоји из неколико подиока који су служили да се на сваки намотава конац или вуница, на сваки подиок намотавана је друга боја вунице. Од ријечи вуница настала је и ријеч вуничарка. Као и на другим дрвеним предметима тако и на вуничаркама приказан је велики стваралачки таленат наших сељака.

ПРЕСЛИЦА – Преслица је свакако био најважнији инструмент у домаћој текстилној индустрији, јер је требало извући нит по нит и намотати на вретено. Преслица се обично задијала под пас или се стављала испод пазуха, те се лијевом руком извијало влакно и међу прстима увијало у нит и мотало на вретено, вртећи га непрестано међу прстима десне руке.

 

Аутор: Мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Музеј Републике Српске, Музеј Републике Српске, музејски савјетник – етнолог Владимир Ђукановић

У данашњем времену индустријског развоја и серијске израде већег броја истих предмета, неправедно се заборавља на умијеће рукотворења, које је за људски род увијек било драгоцијено, тајанствено и имало велики значај. Обликовање и украшавање предмета од дрвета, вез на текстилу и керање, представљају исконску вјештину нашег народа.

Чобани – сељаци и старији људи, по селима сјеверозападне Босне, израђивали су разне употребне предмете од јаворовог, буковог, јеловог, липовог и тисовог дрвета. Користили су једноставан алат: сјекиру, нож, длијето и зумбу за шарање.

Жене су везом украшавале одјевне предмете, затим пешкире, постељину, завјесе и све друго што се производило од текстила у домаћој радиности.

Од памучног танког конца, крајишке жене су израђивале оригиналне примјерке кераних рукотворина, различитих облика и мотива.

По својој љепоти и разноврсности многи украшени предмети достижу умјетнички врхунац, а човјек их је створио захваљујући добрим живцима, стрпљењу и савршеној вјештини руку, уз знање и творитељски таленат.

 

ПЛОСКА – Плоска је дрвена посуда за ношење ракије, она се код српског народа користи у свечаним приликама, а најчешће се користи приликом позивања у сватове и на самим свадбама. Састоји се из тијела, месинганих обручева, грлића, чепа и ремена. Најважнији дио плоске је тијело, који се састоји од дрвеног добоша (обода), двије бочне дашчице (данца) и месинганог обруча. Неке плоске на доњем крају имају четири ножице, причвршћене за метални обруч, па могу да стоје.

 

ЧОБАНСКА ЧАША – дрвена чаша спљоштеног овалног облика. Најчешће су израђивани од тисовог, ораховог или јаворовог дрвета. Називају их чобанским чашама, јер су чобани, који су имали доста слободног времена израђивали ове чаше и богато их резбаријом и шарама украшавали. Овални и спљоштени облик ових чаша имао је свој разлог, чобани су их често са собом носили за појасом, а такође су из удубљења у камену (каменице), која су биле веома уска, овим чашама захватали кишницу.

 

Аутор: Мр Божидар Дошеновић

Издавач: Поште Српске а.д. Бањалука

Стручна сарадња: Музеј Републике Српске, Музеј Републике Српске, музејски савјетник – етнолог Владимир Ђукановић

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR