Европа ЦЕПТ – Национални музички инструменти

Назив издања:Европа ЦЕПТ – Национални музички инструменти
Датум издања:25.04.2014
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:8+1, карнет
Папир:муфлеп 100 г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК  ТАБАК  ЖИГ

Мотив:двојнице
Каталошки број:629
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:1.00 БАМ
Тираж:35 000

Мотив:гусле
Каталошки број:628
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:2.00 КМ
Тираж:35 000

Мотив:двојнице и гусле
Каталошки број:630
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:9.00 БАМ
Тираж:15 000

 

Гусле

Традиционални гудачки жичани инструмент који је најчешће служио за пратњу епских пјесама. То је инструмент динарске области (БиХ, Црна Гора и Хрватска),  Србије, појављује се на Косову код Срба па донекле и код Албанаца.  Израђене су обично из једног комада дрвета-јавора и састоје се од сљедећих дијелова: глава која је израђивана  у облику животињске главе (коњ, дивокоза, змија) или људска фигура (народни јунаци), врат који нема прагова, карлица, здјеласто удубљење преко којег се разапиње штављена кожа (овчија, јањећа), гласнице су рупице на разапетој кожи којих има од 5 до 10 које служе да се добије бољи звук, затим чивија која служи за затезање струне, кобилица преко које прелази струна изнад разапете коже, дугме које служи да се струна причврсти у доњем дијелу, струна која је затегнута од главе до дугмета, и гудало које је прављено од дрвета лучног изледа гдје је разапето око 40-ак коњских струна. Угађају се (штимују) према гласу пјевача. Звук се добија тако што се гудало повлачи по затегнутим жицама производећи оштар и драматичан звук. Гусле даљим поријеклом потичу из средње Азије. Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари – народни пјевачи, опјевали догађаје из националне историје вијековима.

Двојнице

Двојнице су народни дувачки инструмент из групе лaбијалних свирала са бридом. То су, уствари, двије састављене цијеви исте дужине избушене паралeлно. Свака цијев има своју рупу гласницу и писак. Рупице за свирање бушене су тако да на једној цијеви имају пробушене четири рупице а на другој три. Број рупица зависи одакле инструмент потиче, тако да двојнице из Босне и донекле Хрватске имају четири рупице на десној страни а три на лијевој, док код Херцеговачких и Србијанских је обрнуто. Свирка на двојницама увијек је двогласна, најчешће у терцама. Максимално се изводи до шест тонова поједине октаве. Двојнице се најчешће праве од дрвета шљиве. Израђују се у разним величинама од 20 до 40 цм. Изразит су пастирски солистички инструмент мада се свирао на сијелима и прелима. Често се користио као пратња народним играма све док га није потиснула хармоника.

Аутори: мр Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српске а.д.Бањалука
Стручна сарадња: мр Сања Пупац, кустос етномузиколог, Музеј Републике Српске

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR