1700 година Миланског едикта

Назив издања:1700 година Миланског едикта
Датум издања:19.07.2013
Аутор:Ђумић/Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:блок
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:ФОРУМ Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:знак Хиро и цар Константин
Каталошки број:596 i 597
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:3,00 KМ
Тираж:15 000

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дијела Римског царства) и Лициније (владар источног дијела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године.
Миланским едиктом прекинут је тровјековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповиједају своју вјеру, а да за то не сносе никакве посљедице.
Милански едикт имао је своју значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су “слиједећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“  
Миланским едиктом, којим је омогућено да „свако вјерује како му срце хоће“, хришћанство добија стабилан ослонац и тачку из које може да настави развој, па је само неколико деценија касније (380. године), под царем Теодосијем Првим Великим, постало и државна религија.
Године 2013. обиљежава се 1700 година миланског едикта. Константин Велики повезује три града са разних крајева Европе и Азије, аустријски Карнунтум, српски Ниш и турски Измит. Фондација „Арт Карнунтум“ прогласила је Србију и Ниш за велико свјетско мјесто историје, а Град кандидат за обиљежавање тог јубилеја је Ниш, родни град Константина Великог, који је озаконио едикт.
Мјесто античког Наиса и царске палате Медијана у старој историји Србије, европске цивилизације, медитеранског и балканског свијета добро је познато. Сви истраживачи су се сложили да је Наис место са „славном прошлошћу” – административни, војни, културни и привредни центар шире области. У њему Медијана са својим покретним и непокретним споменицима, чије стварање је започео Константин Велики, представља значајно средиште на историјској и културној карти Балкана, у свим раздобљима старе историје Ниша.
Аутори: Божидар Дошеновић и Небојша Ђумић
Издавач: Поште Српска а.д. Бања Лука