Културно насљеђе – куће осаћанке

Назив издања:Културно насљеђе – куће осаћанке
Датум издања:09.03.2012.
Аутор:Божидар Дошеновић
Врста издања:пригодно
Техника штампања:вишебојни офсет
Шалтерски табак:20+5
Папир:муфлеп 100г
Штампарија:Форум Нови Сад

ТАБАК    ЖИГ

Мотив:кућа осаћанка
Каталошки број:557
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:кућа осаћанка
Каталошки број:556
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:кућа осаћанка
Каталошки број:554
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Мотив:кућа осаћанка
Каталошки број:555
Зупчање:13 3/4
Номинална вриједност:0.90 КМ
Тираж:15 000

Најоригиналнија форма српског народног градитељства код нас јесте без сумње, брвнара осаћанка. Између динарске дрвене куће, како је именују поједини истраживачи, етнолози и историчари архитектуре и брвнаре осаћанке, може се поставити знак једнакости. Најпрепознатљивији образац осаћанке још увијек се среће у Шумадији, централним и западним деловима Србије, Подрињу и источној Босни. Међутим, извјесно је, да је овај тип грађевине присутан и на Косову, Црној Гори, Босни, али и у другим крајевима Балкана. Овај готово типизирани облик носи са правом име по српским неимарима из Осата који су успјешно прилагодили стари архаични образац дрвене куће, новим условима, новим животним потребама етничких група нашег поднебља. Б. Којић, сматрао је да се развијени тип осаћанке појавио послије 1820. године и да је осаћанка представник ,,цијеле једне архитектуре у дрвету”.

Осаћанка се по правилу састоји из два дијела: куће и собе. Кућа је централни, елементарни дио грађевине који одговара основној намјени. То је мjесто где гори ватра, где се кува и обједује, гдје се обављају и други послови; једном рјечју, то је мјесто породичне заједнице. Соба је намијењена за свечаности и боравак зими у вријеме већих хладноћа. За разлику од куће која нема таваницу већ дим слободно излази на отвору крова, таваница собе покривена је шашовцима. Испод собе налази се подрум, што значи да је (као и динарска кућа) овај објекат постављен на терену са нагибом који је укопан и каменим зидом формиран темељ.

Оно што осаћанку издваја од свих сличних образаца народне архитектуре јесте концепција крова. То су пирамидални стрми кровови на четири воде који доминирају грађевином било да се гледа из даљине или из непосредне близине.

Аутор марке: Божидар Дошеновић.

Издавач: Поште Српске а.д.

 

Стручна сарадња: Драгић Глишић, Археолошки музеј

У поређењу са традиционалним градитељством других народа, брвнара осаћанка поријеклом са Балкана, са јединственим кровом на четири воде, представља својеврсни раритет и право је чудо да није изазвала већу пажњу истраживача народне архитектуре како у нашој средини тако и на европским просторима.

Кућа oсаћанка на просторима источне Републике Српске, западне Србије, Шумадије и Поморавља као и у другим крајевима није прешла скромне размјере у просторном рјешењу и унутрашњој организацији. Прије свега, концепција крова дозвољавала је само мале корекције, али никако велике распоне који би битно пореметили конструктивну основу грађевине. Са друге стране, организација породичне задруге подразумијевала је издвајање ожењених чланова у посебне зграде, вајате, чиме је само повећаван број стамбених јединица појединих фамилија.      

 

Са занатске стране, осаћански неимари – градитељи осаћанки, били су искусни и вјешти мајстори као што су и данас њихови потомци Срби из Осата, дио општине Сребреница, који се углавном баве овом дјелатношћу. Они су били упознати са технолошким процесом рада и захваљујући доброј организацији послова за готово рекордно вријеме завршавали су започете грађевине.

Дрво је често одабирано у шуми, неодсјечено. Звук који је добијан када се у стабло удари извјесним металним предметом био је једино мјерило квалитета, било да је у питању потреба за темељним гредама, брвнима или дрвеним кровним покривачем.

      

Аутор марке: Божидар Дошеновић.

Издавач: Поште Српске а.д.

 

Иди на врх
X
CIR
ENG CIR